Употреба речи постиђена у књижевним делима


Ћопић, Бранко - Башта сљезове боје

Чини се да је осјетила далек пут без скорог повратка. Остала је на једној окуци, неодлучна, тужна, и канда мало постиђена због те нехотичне издаје ...Ех, ех, тада сам први пут заплакао, осјетио сам да иза мене остаје дјетињство.

Ћосић, Добрица - КОРЕНИ

проје и све очи падају по њој која стоји више њихових глава, висока и усправна, слеђена дугуљаста лица, одједном постиђена и смехом и Тишином после њега. Ослањајући се о колена, Никола се полако подиже и, погурених леђа, изиђе напоље.

Васић, Драгиша - САБРАНЕ ПРИПОВЕТКЕ

Америка, и на палијама из самога темеља, и доказује и убеђује колико год може И зна, док не увиди и сама шта је, те постиђена и љута жури преко сокака да се са Икетом, кога већ нема у кући, наплати.

Ћипико, Иво - Приповетке

—Ја ти се радујем, — рече јој госпођица, кад се Цвијета, постиђена, из кухиње вратила, и насмија се преко воље, као да јој завиди на толикој срећи. —Лијепо ти је изашло, да!

Станковић, Борисав - ТАШАНА

Не бој се ти, само живи, буди здрава и весела: за све остало ја сам ту... ТАШАНА (у забуни постиђена): И знаш, дедо, срамота ме. Али морам да ти кажем, сад ми већ и ти ниси онако страшан.

Олујић, Гроздана - СЕДЕФНА РУЖА И ДРУГЕ БАЈКЕ

— Не би се рекло да је укусан! — закључи и одгега, постиђена. — Потребна су ту мало већа уста! — залете се риба Угор и прогута Белутак, али у истом часу зажали што се на овај

Copyright 2024 Igra Recima Политика приватности