Петровић, Петар Његош - ГОРСКИ ВИЈЕНАЦ
највише лудости, без поретка најдубља наука, сна људскога ђеца ал' очеви, — је ли ово прѝчинâ управа којој тајну постић не можемо? Је л' истина ê ово овако, ал' нас очи сопствене варају?
Петровић, Петар Његош - ЛУЧА МИКРОКОЗМА
Мрачни владац ада неситога и заточник из раја прогнани да су могли, бесамртни дуси, твога плана постић величество, ада име би вјечно остало ништожношћу нијемом засуто, смрт би на гроб његов очајала; не би Адам своје
Радимости ове неуморне и силнога његова напрега нико себи представит не може; али своје цјељи постић неће, јер вјековах мати безбројнијех има лакша него сјенка крила.
простора у шар један зраках свијетлијех преобрате и правилно слију, и шар овај да се пружи право у најтању што мож постић жицу преко равни ужасна простора, - овај простор што би ова жица са танчином св'јетлом проникнула у простору оном