Ненадовић, Матеја Прота - МЕМОАРИ
” — Мало постоја, дође и Карађорђе сам, на дорату, са његовим сеизом Симом. Исто и он каже, али је љутит као змија, мало и говори.
Глишић, Милован - ПРИПОВЕТКЕ
« и стаде задовољно усукивати бркове и искашљивати се. Мало постоја, ето ти Среја сиђе озго с доксата. Милун одмах поче: — Дајде, Срејо, да видимо рачун, и стаде се намештати да прими
— С пушком?... Иди, море, пробуди га; може те псовати. Момак оде у собу, а Тиосав и Витомир прснуше у смех. Мало постоја, изиђе ћир Трпко у механу; очи му подбуле колико је још бунован. — Зар ти до то доба, море?
— Дођите, браћо, слободно! — довикну му Пурко што игда може. Чича Средоје махну руком онамо за брдо. Мало постоја, а помоли се одовуд Живан и с њим десетак људи. Сви се упутише у Зарожје. Зарожани им изиђоше подалеко на сусрет.
— Ама, пошо, шта чини тај тамо ваздан? — Сад ће он, попо — одазва се поша из куће. Мало постоја па изиђе Вуја. Нико га не би познао.
Веселиновић, Јанко - ХАЈДУК СТАНКО
Сви пренуше и запрепасташе се... На врата посукљаше грлићи од пушака. Један тренут постоја тако, па се на прагу појави Станко. Око му је муњом севало, а неки сатански осмејак играо му је на уснама.
Требјешанин, Жарко - ПРЕДСТАВА О ДЕТЕТУ У СРПСКОЈ КУЛТУРИ
Исти заштитни магијски смисао имају и имена: Трајан, Трајко или Постоја. Да би дете било здраво, даје му се име Здравко, Здравац, Здравиша или Дренко.
Станковић, Борисав - ИЗ СТАРОГ ЈЕВАНЂЕЉА И СТАРИ ДАНИ
Беше ђипила. Зверала си, дрхтала, нијала си се и као хтела где да побегнеш. После се једва прибра, постоја мало, и, уздахнувши силно, опет седе укочено уз зид. — Ти си, господине?
Ћосић, Добрица - КОРЕНИ
Рекла сам јој да си дошао. — Толе, пођи и ти са мном. — Шта ћу ти ја? — Тола опружи згрчене ноге. Ђорђе постоја пред вратима, па их отвори. Са јастука га гледају њена два мутна, закрвављена ока. — Рекла сам ти да изиђеш, Никола.
Ранковић, Светолик П. - ГОРСКИ ЦАР
Мрзи ме да гледам очима пандуре... Како би било да спавам?... Јес’, ко ће ти сад заспати !« Постоја још мало на своме прозорчићу, па, кад виде да нико не пролази, а и ноге га заболеше, сиђе и оде опет на сламу.
Станковић, Борисав - ГАЗДА МЛАДЕН
Она, пошто остави свећу испред њега која га осветли, постоја и, кад он никако се не осврте ка њој, упита га: — Треба ли ти још штогод?