Требјешанин, Жарко - ПРЕДСТАВА О ДЕТЕТУ У СРПСКОЈ КУЛТУРИ
припада истовремено и природном и социјалном свету, оно је у исти мах и мртво (за пређашње стање) и живо (у новом виду постојања), уједно животиња и човек, хтонско (демонско) и свето биће.
Данојлић, Милован - НАИВНА ПЕСМА
за његова најранија и најдубља духовна искуства: без предавања млађима те би умотворине изгубиле нешто од смисла свог постојања. Дух племена управо се у детињству завештава будућности.
Неки критичари и теоретичари одбијају и саму могућност постојања дечје књижевности. То одбијање се темељи на полазишту да „нешто јесте Литература, или није”.
Примењеност, то јест применљивост, најјачи је доказ против саме могућности естетски убедљивог постојања дечје књижевности. Прилагођавање дечјој публици узима се као неопростив грех. Кроче (В.
”5 Пресуда се чини добро заснована. Она одбацује могућност постојања једне уметности која се на силу, из себи туђих разлога, ограничава и поједностављује, у жељи да се приближи одређеном
Дечја публика није једини, ни тако јасно утврђени разлог постојања онога што је у дечјој књижевности највредније. Оно, пак, што је писано само за децу, због деце и у „дечјем духу”,
По природи ствари, нама је највише стало до врховног, последњег одговора о смислу нашег постојања на земљи. Целокупна уметност, са религијом и философијом, није ништа друго до напор да се том одговору приближимо.
Заокупљен оним моментима постојања који су невини, неукључени у сложене системе значења, који се јасно хватају и лако преносе, дечји песник сваки пут
Предуслов постојања дечје песме је лакши, слободнији приступ стварима и речима, и нехат према Литератури; услов њеног даљег опстанка је
Животиње, деца, старци, биљке, речи, предмети, машине: само је дечјој песми доступан смисао њиховог чудесног постојања. Изван ње, тај свет постоји као споредна функција једне више, утврђене или неутврђене, доступне или недостижне сврхе.
већ добро уочене кретње животиња у њиховој сталној борби за храну, у њиховој игри, у реалности њиховог свакодневног постојања. Змајев весели бестијаријум сачињен је као нека врста увода у познавање живе природе која нас окружује.
В Пропевавши о деци и за децу, Змај је, први код нас , уобличио једну целовиту, радосну визију, а срећу постојања узнео до врховне философије.
одредити границу преко које дечја песма не би требало да иде ако жели да сачува своју посебност, сам смисао свог постојања?
Лалић, Иван В. - ПИСМО
У залог дајем ти блесак Мог постојања по казни Ил милости, и сипки песак Клепсидре што ми се празни; Глосе о теби се гложе, Разум је разјео чула, Ми смо
Данојлић, Милован - КАКО СПАВАЈУ ТРАМВАЈИ И ДРУГЕ ПЕСМЕ
ПАРКУ У лето устајем у цик зоре Да чујем како се чавке споре: Из свих крошњи, у парку, одзвања Расправа о смислу постојања; Из триста грла диже се граја Око питања: има ли краја Тај свет, у којем чавке и вране Дречећи, чекају сунце да
Ал природа је, пре свега, глиб до колена, Сеоско беспуће, и тупост постојања... Понеко воли да слуша кад киша млака Пуни ноћ (као да је ноћ дрвена каца).
Велмар-Јанковић, Светлана - ДОРЋОЛ
Над њом су се преплитале несазнане светлости година у настајању са тминама минулих постојања и, осветљене, магле су дрхтале. Онда је, у једну зору, пред јесен 1803.
да више нема ни белих небеса, ки загонетних исписа, ни тамне немости: из озарених видика расипале су се светлости постојања. На уличним прелазима ка Тргу Републике блесну па трну кружне светиљке: црвене, жуте, зелене.
Док посматра, гост у том времену што за њега не протиче, те следове кретања и некретања, постојања и непостојања, Чарапић би да призове бар неке од до гађаја који су му, ваљда, испуњавали простор у оном времену што је
Тако се у Вишњићу зачела мајушна а чврста тачка која је светлела. Можда је то била, у слепом гуслару, чиста срећа од постојања; можда је то било и сазнање да се несрећа, претворена у живот, сасвим добро може одживети.
задовољство у часу кад осети да је другог шчепао за неку дубоку срж и да је готово, да га сад привлачи у простор свога постојања. Одувек је то умео, али, од пре неког времена, умеће се претварало у страст, све луђу.
свако од темена тих многобројних углова било је знак којим се обележавало једно ново његово искуство о разлозима постојања.
Десница, Владан - Прољећа Ивана Галеба
Дјетиње ја не подноси негације. Помисао престанка просто је неспојива с осјећајем постојања: та његова суштина, сама његова срж, и јест баш у томе, у том виду неуништивости, у том осјећају вјечног трајања.
) само моја смрт, то је катаклизам свега! Нашим нестанком нестаје све, баш све, па и само мјерило постојања и непостојања.
Сасвим јасно! Умрла је само једна — ма колико драга, ма колико добра — бакица. Једна јединка. Није умрло сâмō начело постојања! Али, ако умремо ми — е, тад је већ ствар сасвим другачија!
се поглед скраћује на најближе: гледам с радозналошћу своје прсте, као онда, готово с удивљењем пред фактом свог постојања. Круг се сужује и сужује, а затим — ништа. Једино велико, безмјерно ништа. Као и оно које је било прије почетка...
Увијек си побијао тај појам „реалног постојања”, доказивао његову апсурдност, немогућност да се он разумно и прихватљиво постави, штавише, своју неспособност да га
Но ако све те ствари ипак на неки други начин постоје — а препуштам теби да тај „други” начин постојања замислиш и „конструираш” како год хоћеш — заиста не знам што би те пријечило да неисцрпном низу тих лијепих ствари
Галаксија ће постати једна шупља ријеч, и пред лицем постојања и непостојања бит ће равни галаксија и црвић. Наше изнурено тијело на бијелим колицима, већ набухло гасовима смрти,
На примјер, да ли и на тим другим свјетовима има мјеста двојности између постојања и непостојања? Да ли је и тамо познат појам смрти?
Потакнути у њима сумњу да ли и тамо важе овдашње форме и категорије, пољуљати им повјерење у појам постојања, у појам времена?
из тог струјног круга с јавношћу, они се брзо суше и доскора се у њему рашири осјећање бесмислености властитог постојања.
— Значи, ви поричете театру разлог постојања? — Не. Не поричем му разлог постојања, па можда чак ни карактер умјетности.
— Значи, ви поричете театру разлог постојања? — Не. Не поричем му разлог постојања, па можда чак ни карактер умјетности.
Пупин, Михајло - Са пашњака до научењака
Сјајан посао који је овај Савет обавио, чак и у току прве две године свог постојања, привукао је пажњу најпознатијих људи ове земље, а резултат свега тога била је одлука повереника Карнеџијеве
Петковић, Новица - СЛОВЕНСКЕ ПЧЕЛЕ У ГРАЧАНИЦИ
У њима се, у ствари, свака појава даје онако како се сама по себи збива, а то значи као део велике, непрозирне тајне постојања. Песник враћа постојању ону меру коју смо му ми у својој сазнајној охолости били одузели.
Петковић, Новица - Два српска романа (студије о Сеобама и Нечистој крви)
Чарнојевић дослућује нови смисао људског постојања: „Осећао је: да је његов живот само румене једне биљке ради, на Суматри. И смешио се мирно”.
свој речник, своје нагласке) - ова унутарња раслојеност сваког језика у сваком конкретном тренутку његовог историјског постојања и јесте нужна претпоставка за жанр романа [. . . ]”.
Ивић, Павле (са групом аутора) - Кратка историја српске књижевности
Уздижући себе, он уздиже и своје отачаство на виши степен духовности: сврха његовог постојања јесте отачаствољубље. Основ Доментијановог виђења светог Саве јесте однос човека и његове отаџбине, вероватно
За Србе је то био најважнији, средишњи догађај њихове историје, прелаз из епохе постојања слободних и самосталних српских држава у епоху робовања под Турцима, преломни тренутак од кога почиње и другачије
Она говори о човековом духовном повратку на почетке свог бића, на изворе свог постојања. Ту тему он је развио у низу песама (међу њима је најбоља Мисао, да би јој дао завршни облик у космогонијском спеву
Попа, Васко - УСПРАВНА ЗЕМЉА
ли По души их по жижи слаткој По рогатом месецу на челу По шарци у оку Не би ли нас било За цветним кључем постојања На дно мора пасје крви Без освртања безбудућни за мном Можете ли На нож земаљско им и небеско Смрт је нас одавно
Ђурић, Војислав - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ ЈУНАЧКИХ ПЕСАМА
Али, са друге стране, да су се хајдуци држали „витешког“ начина борбе, били би онемогућени на самом почетку свога постојања и у томе случају не би било ни устанака и Турци би мирно владали над мирном рајом.