Васић, Драгиша - ЦРВЕНЕ МАГЛЕ
Један... два, један... два. Не чује се; не угиба се. Некад, знам, он се угибао под мојим ногама. Дакле: а не постојим. Значи: ја сам своја сенка. Пст! Мој рскавичави, коштуњави костур, кичмени стуб, лобања, цеванице све је ишчезло. Зуби?
Олујић, Гроздана - ГЛАСАМ ЗА ЉУБАВ
Овако ће, сигурно као што је сигурно да постојим, пасти укор. Било је три минута до краја часа, а један врабац отресао је крила у жбуну испод прозора.
Нисам знао одакле да почнем, иако сам могао да почнем с оним јутром кад је Станика као заборавила да постојим, а ја отишао у школу без доручка. Нисам почео, јер то би било изношење тајни оне куће.
Наједном, а да заправо не знам ни зашто, био сам срећан што постојим, што постоји овај насип, ова пруга на њему, мочвара испод њега и на малом језичку сувог земљишта Рашидина кућа с
- Не знам! - рекао сам - претпостављам. - О! - рекла је, гледајући у матицу реке као да је заборавила да постојим. Чинило се да је забринута.
Лалић, Иван В. - ПИСМО
Изузми себе из било ког дана, И ја ћу бити извесности лишен — А то су дани које и не бројим, Јер не знам да ли у њима постојим.
Капор, Момо - БЕЛЕШКЕ ЈЕДНЕ АНЕ
Ево сада! Хоћу да ћутим и слушам музику која ми допада и да ништа не чекам, већ само да постојим, тако некако — да осећам руке, ноге, зубе, непца, косу; једном речју, оћу да баш сад живим, ако си разумео шта оћу да
Нушић, Бранислав - ОЖАЛОШЋЕНА ПОРОДИЦА
Не можеш, дабоме! Е, онда, кад и тебе избришемо, 'ајде, реци, ко нам остаје? МИЋА: Како ко, а ја? Као да ја не постојим? АГАТОН: Постојиш, не кажем да не постојиш, али постојиш некако у ваздуху. МИЋА: Како у ваздуху? Како ви то мислите?
запитаћу ја и за Агатона и за многе друге (пењући се уз степенице), јер сад су сви блиски род, као да ја не постојим. (Оде.) ПОЈАВА ИИ САРКА, ГИНА ГИНА (долази споља врло опрезно, окрећући се лево и десно и не видећи Сарку.
ПРОКА: А мени њива у Малом Мокром Лугу?! САРКА: А мени кујнско посуђе?! МИЋА: А ја, ја као и да не постојим? АГАТОН: Па и не постојиш, брате! ТРИФУН (Мићи): Не постојиш, разуме се!
Данојлић, Милован - КАКО СПАВАЈУ ТРАМВАЈИ И ДРУГЕ ПЕСМЕ
Узме ли се у обзир речено стање, И само његово постојање Сумњиво је (у тренуцима неким својим И ја сâм сумњам да постојим).
Ћосић, Добрица - КОРЕНИ
мртав за мене. Један за другог ми више не постојимо! По муку, једно псето лаје из села. Аћим се стресе. Ја више не постојим. Ја сам ишчупан, хтеде да викне. По њему звечи сув, изломљен лавеж.
Много је страшно и крваво било. Изићи ћу из подрума, ући ћу у јабучар да мало постојим као да бирам правац. Сви су путеви моји и сви су исти. И сваким могу да пођем. Падаће презреле јабуке.
Десница, Владан - Прољећа Ивана Галеба
Расплинуто осјећање задовољеног „јаства”. Полусан. * У потпуној тишини, на махове посумњам да ли уопће постојим. Ипак, не желим потпуно спокојство, потпуно мртвило. То не!
Лесковац, Младен - СТАРИЈА СРПСКА ПОЕЗИЈА
) — Поузмакнем. Одолим се, премда серце жалко Совјетује да постојим још и јоште малко. Но ја сам ти намјерио (ко ту да не краде!) Крадом стазе испитати, — шта ти велиш, Раде?
Ршумовић, Љубивоје - МА ШТА МИ РЕЧЕ
мачке Па побеже наглавачке Доста ми је величине И свега што храбри чине Хоћу мало да се бојим Да осетим да постојим Рече мачка испред кера Па побеже у два смера Шта ми треба да се прсим Другима рачуне мрсим Хоћу страха да ме