Ненадовић, Матеја Прота - МЕМОАРИ
Дођемо пред мрак у Јаш и у конак генерал-конзула у авлију сиђемо. Одемо њему у собу, мало постојимо и на његова питања, како је на Врачару, одговоримо. Мало затим зовну генерал свога слугу и запита: „Лошади готови?
или ћу гледати двери и иконе и велико темпло, које се сво у сребру и злату блиста, и сам човек не зна где се нашао. Постојимо мало, и оданде одемо у пештере.
Капор, Момо - НАЈБОЉЕ ГОДИНЕ И ДРУГЕ ПРИЧЕ
Слава није никада ни постојала нити постоји! Постојимо само ми, опрезни и трезвени грађани, који се никада нису ни пели тако високо да би тако ниско могли пасти.
Данојлић, Милован - НАИВНА ПЕСМА
Свако од њих однекуд слути виши ред по којем постојимо и умиремо. Пуни су разумевања и праштања ови сељачки светитељи, благородни су и увиђавни према свему и свакоме; деда
Какве год нас невоље гониле, не смемо заборавити одговорност пред највишим судом, ни изгубити из вида закон по којем постојимо.
Павловић, Миодраг - Србија до краја века
Но нико од нас не воли да се огледа у мраку и мислимо како је најважније да постојимо. Опет се чује једно отегнуто нееееее, мало строжије изговорено из мало веће даљине.
Ћосић, Добрица - КОРЕНИ
Ти си... од вечерас, ти си... мртав за мене. Један за другог ми више не постојимо! По муку, једно псето лаје из села. Аћим се стресе. Ја више не постојим. Ја сам ишчупан, хтеде да викне.
Чему сва та рачунања? Ја ти више нисам отац... Ти си од вечерас мртав за мене. Један за другог више не постојимо. Вукашин дрхти. Одрекао ме се... Зар сам толико увредио њега, суровог и снажног?
Петковић, Новица - СЛОВЕНСКЕ ПЧЕЛЕ У ГРАЧАНИЦИ
Треба постојати да би се могло корачати, али при свакоме корачању не морамо имати јасну свест о томе како је добро што постојимо. Таква свест одговара песничкоме (па и философском), а не свакидашњем нашем стању.
Нушић, Бранислав - СУМЊИВО ЛИЦЕ
Јоси, који се појави.) Донеси из практикантске собе две столице. (Јоса оде у практикантску собу.) СПАСА: Ако, да постојимо, господин-Вићо! ВИЋА: Не бива, није то за мало. Има ту сат и више посла. (Јоса је донео и наместио столице.
Ненадић, Добрило - ДОРОТЕЈ
Они су радили своје некако одвећ комотно, чак понижавајуће комотно, као да ми не постојимо овде у Кули. Секли су у подножју брда танке дуге јасике, окресивали им гране и гулили кору.