Требјешанин, Жарко - ПРЕДСТАВА О ДЕТЕТУ У СРПСКОЈ КУЛТУРИ
’ Напослетку се детету да парче хлеба и очева кашика ако је мушко, или мајчина кашика, ако је женско дете.“30 Поступаоница.
Када дете прохода, најчешће се врши обичај да се детету, пошто је направило самостално прве кораке, умеси обредни хлеб поступаоница („проходача“, „поступача“), а затим се изнад главе — разломи.
Та погача се зове поступаоница. Затим се позову сва деца из комшилука и сваком детету се откине комад од погаче, а дете, чим то добије, одмах почне
Обреди прелаза, као што су поступаоница (за проходавање), ритуално запајање и обношење детета око куће (за проговарање), бацање млечног зуба на кров (за нове,
људска својства (име, усправан ход, говор) и припада хтонском свету, и детета које је обредима иницијације (крштење, поступаоница, магијски обреди за проговарање итд.) уведено у свет културе и у друштвену заједницу, налазимо слично схватање.
235. ³⁵ Сабољевић-Балан, Душица, „Поступаоница (стари обичаји у Банату)“, Расковник, 25, пролеће 1983, с. 50. ³⁶ Тешић, М., исто, с. 280; Кулишић, Ш., П. Ж.
Русић, Б., „Хришћанска амајлија“, ГЕМ, 11, Београд 1936. Сабовљевић-Балан, Душица, „Поступаоница (стари обичај у Банату)“, Расковник, 35, Београд пролеће 1983. Сапир, Е.
Нушић, Бранислав - АУТОБИОГРАФИЈА
У то доба, када сам проходао, најважнији је догађај био: поступаоница. То је онај лепи наш обичај да се детету кад прохода ломи погача над главом.