Ћипико, Иво - Приповетке
Знала је да се иза болести од оспица подоста промијенила; истина, нагрђено лице поступце пунила је младост, али ипак увиђаше разлику и осјећаше се скромнијом у својој љепоти.
Још неко вријеме трепери та свјетлост, па се поступце гаси, и облаци: освајају комад по комад ведрине, као да је прождиру.
Ћипико, Иво - Пауци
Примирише њену косу, као шуму густу, и посматра јој лице што се испред његова погледа поступце жари, а очи бјеже устрану. Дјевојка се стиди: чула је што о њему по вароши говоре и поникну стидом сазнања. ...
разговарајући испрекидано са женом и мајком покоју ријеч, која би се отиснула мимо главне мисли што му се увријежаваше поступце у мождане. Пред вече ишчекује ковача да, прама погодби, новац донесе, али ковача не би.
Бесвјесно осјети њену младост и дрхтај и задах пути; и поступце осјећај се јача. Животи се потресоше, па у загрљају, као да ишчекују врхунац сласти, отупише.
А натакао црне наочаре, па упр'о очима у свједоке који поступце блиједе. А било је за прснути од смијеха... — Па?— упита доктор.