Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 1
А четврти метак удари у кару, одакле посукља црн, густ дим. Јаук је допирао са оне стране. Наши рањени војници, који су још могли ићи, притрчаше обали уздигнутих
земља, батерију обави таман облак од дима и прашине, док из једне каре сукну страшна експлозија и црн, густ дим посукља навише. — Ура, ура! — вичу војници раздрагани.
Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 3
Наишли смо већ на регион четинара. По томе ценимо да се налазимо на знатној висини. Понеки пут из неке јаруге посукља хладан ваздух. Што се више пењемо, осећамо како ветар све јаче струји. У четинарској шуми угледали смо очуван заклон.
Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 2
Још увек се пењемо. Изишли смо из облака и под нама је магла, као неко таласасто море. Понеки млаз посукља изненадно из неког амбиса, омане преко нас и лице се наједном овлажи.