Васић, Драгиша - ЦРВЕНЕ МАГЛЕ
То је сигурно. А ово ће се све лепо удесити тако да нико и не посумња и баш је сад згодна прилика да се она одлука приведе у дело.
оне ноћи кад је осетио потајну радост што није тамо у оној опасности, али кад му је први пут синула мисао да се не посумња у батерији, после чега никако мира није ни имао; па оно одушевљење и дочеци и поздрави на свим а станицама куда је
Африка
Франсис Беф лагано удешава да ме примами на једнонедељно бављење. Кад посумња у свој успех, узвикује очајно: „Је ли то за живот пријатељство; за живот?!
Отуда је довољно да се само и посумња да један од сеоских младића у ствари није умро, него да је на даљој обуци, па да цело село дрхти од страха, а нарочито
Олујић, Гроздана - ГЛАСАМ ЗА ЉУБАВ
У лопти с двоструким зидовима он је преносио дроге с континента на континент и нико се није сетио да посумња. Написао сам то, а онда схватио да је бућкуриш последње врсте.
Требјешанин, Жарко - ПРЕДСТАВА О ДЕТЕТУ У СРПСКОЈ КУЛТУРИ
“, „У вјетар се станиле!“¹⁵⁶ Неке магијске речи могу бити поуздано заштитно средство када се за неку жену посумња да је вештица.
Матавуљ, Симо - УСКОК
Послије, све тако по дијеловима разговорâ, посумња да удовица хоће да му се наметне, да навлаш ради како би заову што прије уклонила, те је помрази.
Милићевић, Вук - Беспуће
И прије него што он могаше да посумња да ли је она могла да осјети његову равнодушност и да ли је носила јад у души, не казујући га никоме, сакривајући га
Лалић, Иван В. - ПИСМО
Онај што ноћу посумња у време Друкчије дан ће, час по час, да споји — И поштујући прости закон шеме Питаће себе: да л шема постоји?
Симовић, Љубомир - ПУТУЈУЋЕ ПОЗОРИШТЕ ШОПАЛОВИЋ
члан путујућег позоришта, па још као лудак и сметењак, могао је да се креће по целој Србији, и да нико ништа у њега не посумња! СОФИЈА: Мислиш да смо му ми служили само као параван. ВАСИЛИЈЕ: Зашта параван? СОФИЈА: Пита ме зашта!
Ћосић, Добрица - КОРЕНИ
— И зато се ти мучиш? — прошапта кроз цвокот Ђорђе, посумња да ли је Тола чуо и рече гласно: — Да ти није мене, поцркала би ти од глади. — А да теби није мене? — Престани!
Моли их очима. — Причај! — изазива Аћим. — Ја се женим — посумња да су чули, чега се стидим? па понови гласније: — Женим се! — Само то?
Велмар-Јанковић, Светлана - ДОРЋОЛ
Мучила га је само стрепња да ће Милош, остављен и сам, бити склон да посумња чак и у њега: то не би могао да поднесе. А Милош је лако могао да прихвати такву помисао: зашто да га не изда и Јован
Поповић, Богдан - АНТОЛОГИЈА НОВИЈЕ СРПСКЕ ЛИРИКЕ
“ - „Увек јача од злотвора!“ „Мало нас је кој' би смели!“ - „Ал' вас јака сила креће!“ „Зар ко може стићи цели?“ - „Ко посумња, никад неће!“ „А ко беху они диви, Који су те напред звали, Који су те ојачали, Који су ти крила дали?
Миланковић, Милутин - КРОЗ ЦАРСТВО НАУКА
Напослетку примети један од њих забрављена врата геометричарове собе за рад, не посумња да се ту налази домаћинова ризница, па похита да је отвори пре но што је његови другови пронађу.
Ћипико, Иво - Приповетке
Али посумња. „Сигурно то јој није први пут. Жена је ђаво, не да се разлогу, треба да јој се осветим!“ И паде му на памет закон, да
Петровић, Растко - АФРИКА
Франсис Беф лагано удешава да ме примами на једнонедељно бављење. Кад посумња у свој успех, узвикује очајно: „Је ли то за живот пријатељство; за живот?!
Отуда је довољно да се само и посумња да један од сеоских младића у ствари није умро, него да је на даљој обуци, па да цело село дрхти од страха, а нарочито
Станковић, Борисав - ГАЗДА МЛАДЕН
Сада, све то је нестало. Младен не само да није дао да се у њ што посумња, већ ето сам се је ње одрекао јер је знао да није за њ, њихову кућу, радњу.
баба а спроћу ње на капији стоји Јованка и муж јој очекујући свекра да дође из чаршије, навлаш, да не би дао баби да посумња да и после тога можда он мисли на њу, тешко му је када је види, право би се к њима на капију упућивао.
Ћипико, Иво - Пауци
—Неће мене твоји, — посумња Девојка, — траже прћијашицу!... — Ко ће их питати? Ја се женим... Сјутра, кад захвати мрак, дођи овдје, понеси собом
Олујић, Гроздана - СЕДЕФНА РУЖА И ДРУГЕ БАЈКЕ
— Сад иди! — рече. — Док не стигнеш, траве ће бити у котлу. »Да ме не превари?« посумња Варалица али пође молећи се у себи да не изгреје Месец. Али, на западном видику Месец изађе.
Ћопић, Бранко - Орлови рано лете
— Да нијесу стигли прије нас па некуд отишли? — упита Ник Ћулибрк. — Тешко да јесу — посумња Стриц. Немирни Ђоко Потрк, коме су се по глави вјечито врзмале најчудније мисли, одједном се нешто присјети: — А шта