Ћипико, Иво - Приповетке
А и сутон већ се хвата по потоцима и доцима; постепенце неосетљиво диже се навише, док не посурише над њима и највиши висови и све се заодјену суром свјетлошћу, која је обавила и њихове тугаљиве прилике и огладњелу
А било је и вријеме, јер над пучином и копном паде рани јесењи сутон, врхови посурише, а у дубравама већ је мрак; куће и дрвета уздуж обале поред које пловимо мркије се огледају у немирној води.