Радичевић, Бранко - ПЕСМЕ
Што л' потмоло тако у ме гледи, Тако ладно, да ми с' срце леди? Је л' то време што је посустало, Што с' не миче, што л' се скотурало Као змија на мојим прсима? Ал' је ладно, ух ал' ми је зима!
Тешић, Милосав - У ТЕСНОМ СКЛОПУ
Не мирујем нити пловим. Летим с вилом бродарицом, уз Дунаво, низ Дунаво а дан лебди, сенчен птицом, и модри се посустало. Живо, руко, шарај слово, сентандрејско крепи коло!