Употреба речи посуше у књижевним делима


Ненадић, Добрило - ДОРОТЕЈ

Чим прозбори две речи, одмах му покајнички приступише, пољубише му скуте говорећи како су били од мене заведени. Посуше се пепелом, ударише у пост, стадоше по устима вавољити оченаше и вјерују док им језичине не одебљаше.

Ђурић, Војислав - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ ЈУНАЧКИХ ПЕСАМА

сватови, сабљама јој сандук сатесаше, наџацима раку ископаше, саранише лијепу ђевојку откуда се јасно сунце рађа; посуше је грошим’ и дукатим’; чело главе воду изведоше, око воде клупе поградише, посадише ружу с обје стране: ко ј’ уморан,

цурин ђувегија (цури је посесивни датив). Најбољи је, најжешћијех јада, тј. дар који ће Милићу задати највећи јад. Посуше је грошим’ и дукатим’ итд.

Ћопић, Бранко - Орлови рано лете

Имаш доље здјелу воде и мекан кревет, баш те је брига. Отвор покрише гранама и овлаш посуше сувим лишћем, а како је ископана земља већ раније била склоњена у једну оближњу удољину, сад се ни по чему није могло

Стефановић Венцловић, Гаврил - ЦРНИ БИВО У СРЦУ

Пак заповеди грађаном, те посуше је земљом одзгор, и високо се онде брдо учини. Зато и именује се оно брдо од оно доби Литостротон јелинским језиком, а

Copyright 2024 Igra Recima Политика приватности