Употреба речи посуће у књижевним делима


Сремац, Стеван - ПОП ЋИРА И ПОП СПИРА

— Ух, та што којом срећом није летње време — вели гђа Сида, сва срећна, склањајући посуће и тумарајући још по соби — а не знам шта би’ дала да је сад лето, па да смо извели гајдаша у авлију или пред кућу!

Ћопић, Бранко - Башта сљезове боје

бакарној куполи ударио неки плав калај, па сад пресвета божја черга неодољиво подсјећа на одвратно фабричко плаво посуће, врхунац сваке преваре. — Та не би људи џабе псовали небо калајисано да ту нешто нема. Од бакра је, наравно.

Црњански, Милош - Лирика Итаке

Ветри ће место мене кличући да језде. У вртлогу камења и неба пашће, криком, у завејане, младе јеле, и посуће им крила, дахом нашим, што ће се следити у звезде, негде... где нисам био... и где ниси била.

Станковић, Борисав - ТАШАНА

Стана уза зид клекла и пушећи надгледа шта ове раде. Једна брише и чисти рафове намештајући посуће, друга јастуке и ћилиме по поду и мин дерлуку. Из дворишта се чује ларма.

Copyright 2024 Igra Recima Политика приватности