Лазаревић, Лаза К. - ПРИПОВЕТКЕ
— Сједајте! — викну он. — Сад ћемо га ухватити! Двојица тројица метнуше попа у кола. Посједаше још њих неколико оружаних, а Павао шиба коње да све врца крв. За њима пристадоше још неколико кола. Народ се искупио.
Матавуљ, Симо - УСКОК
Амин. Сви домаћи шапћући понављаху његове ријечи, а сви гласно рекоше „амин“, па посједаше на под, мушки обашка, женске с дјететом обашка. Јанко отклони столицу, па подви ноге.
Међутијем се измијенише пјевидрузи. Сва се младеж одвоји ка средини куће, а старији посједаше крај огњишта. Крцун Сердарев, као обично, приволи се старијима и посади се до ускока. Милица донесе вино.
У тај мах разврже се оро, те сви младићи посједаше иза старијих, а женскадија се зби око домаћице, у углу. Стево причека докле се обреде вином, па настви: — Одмах
Мргуд и Рако понудише вечером све госте; сви се нећкаху за њеколико, па старији посједаше за сто, а млађарија око огњишта. Јанко опази гдје се Гојача и Милица одвојише у угао.
Па посједаше. На ходнику момци служаху напитком војнике. Игуман Ђорђе започе: — Поздрав ти, господару, од попа Милутина из Тушине
Бјеше Марко Јокашев. Он их редом разбуди и редом се открише и посједаше: Јанко Ускок, Крцун Сердарев, Маркиша Стевов и Лабуд Марков. — Подне је већ! — рече Марко Јокашев.
“ Никшићи су дуго клањали, па посједаше и запалише луле. Најзад, истијем редом, упутише се ка засједи. Четници као да већ и не дисаху, постадоше блиједи, а
Сва тројица ћутке стигоше наврх поља, прије сунчаног огранка. Ту посједаше и поткријепише се ракијом. Јанко им рече: — Не трошите много ријечи, него се брзо погодите за размак и за то колико
Панић-Суреп, Милорад - СРПСКЕ НАРОДНЕ ПРИПОВЕТКЕ АНТОЛОГИЈА
ноћи ето ти тријес' 'ајдука са својим богатим плијеном — пјевају, пуцају из пушака, веселе се е су добро шићарили. Посједаше око огња и бака им изнесе вечеру.
Петровић, Петар Његош - ГОРСКИ ВИЈЕНАЦ
ДОЂОШЕ ПОГЛАВИЦЕ ТУРСКЕ, ОКОЛО СЕДАМ ОСАМ. И ПОСЈЕДАШЕ С ЦРНОГОРЦИМА, СВИ МУЧЕ И ГЛЕДАЈУ ПРЕДА СЕ. КНЕЗ ЈАНКО Које сте се јаде скаменили?
ГЛАВАРИ СЈЕДЕ ОКОЛО ВЕЉЕГА ГУВНА И РАЗГОВАРАЈУ СЕ, ДОК ЕВО ТИ ТРИ ЧЕТИРИ СТОТИНЕ ОЗРИНИЋАХ. ЦУЦАХ И БЈЕЛИЦАХ. СВИ ПОСЈЕДАШЕ ПРЕД ГЛАВАРЕ И ДРЖЕ ДУГЕ ПУШКЕ УЗ РАМЕНА. СЕРДАР ВУКОТА Добро дошли! Што је било, људи?
Матавуљ, Симо - УСКОК ЈАНКО
Пошто приложише бадњаке и друге обреде трсише, сједе сердар и домаћица му, кћи, снаха и солдат — сви посједаше на сламу (како је обичај) и стадоше јести.
Затијем онај први потакну бадњаке, па пошто остали то учинише, посједаше сви око огњишта. Милица оста стојећи, држећи високо луч.
То је све договором било и очекивало се. Уђоше, приставише пециво, па посједаше око огња. „Дај, чоче, да сквасимо пусто грло!“ рече сердар својима. Милица му принесе бардачић и купу. „А, гле!
“ поврни онај први. „Што би те западосте? Немојте нас побити на вјеру!“ Смијући се, помијешаше се. Пошто се ижљубише посједаше. „А што вама шће да пуцате?“ „Ваистину нехотице. Пушка се одапе моме буразеру, срећа да не уби никога!
“ рекоше у глас Радоје и Спасо, као да се они сјетише што је. „Ма што оно раде?“ запита Јанко, кад Турци посједаше у коло и почеше да клањају. „Моле се Богу људи!...
Чисто би се рекло да је грајао, само да себе заглуши и да прекине своју сјету. Људи, пошто посједаше, стадоше пунити чибуке. Јока се прислонила уз брата, загрлила му врат једном руком. Толико га жељна бјеше.
„Е, Боже помози!“ рече сердар скинувши капу. Сви се прекрстише по неколико пута, па онда посједаше. „Ма што ти, Цуца, не проговори ђавоље, ноћас, као да ти се језик слијепио?
Људи се дигоше да начине мјесто млађима, па посједаше око огња. Сердар наведе говор на стара времена и јунаке, па вјешто сврну причање и помену претке готово свакојега
?“ „Е, да није у Озриниће, може бити да би у Цуце!“ примјети Озринић. У то посједаше и замукоше, јер Милица бјеше донијела ракију. У оно доба није се за каву ни чујало у овим крајевима.
И он тобоже хоће да се крсти а не умије, па мрси прстићима по грудима. Пошто се „одужише Богу“, посједаше. „Дај, Стаке!... Попу најпрвоме!“ мигну сердар. Дјевојка му поднесе чашу ракије.
Господару донесоше столицу и јастук, да се наслони. Остали — разумије се главари и постари људи — посједаше по вијенцу од гумна неки, а неки преда њих на само гумно, простријевши струке и прекрстивши ноге. „Пушите, људи!
“ „Добро, добро!“ одговори сердар. „Одите унутра, сједите! Јанко ће доћи, кад мало отпочине.“ Посједаше. Стара и оне двије, уђоше и оне, па стојећке гледаху странце. „Гле!
Матавуљ, Симо - БАКОЊА ФРА БРНЕ
Један за другим сваки назва: „Ваљен Исус!“ и сваки пољуби фратра у руку, па посједаше. — Како, Јуре? Како, Баре? Како, Шимета? Како, Вице?... Како сви? — пита фра-Брне.
— Останите... јо...ш ма... ло, још мало! Посједаше опет. — Та-а-ко! А како је сад ов... ов...? — И опет му зијехање прекиде ријеч, али сви разумјеше, шта пита, јер је
Послије службе фратри одоше у трпезарију. Под Исукрстовом вечером бјеше већ поређано осам столица, те фратри посједаше, све по годинама и по старјешинству. Пошто посркаше каву, Балеган отвори врата.
Вазда бија ваљен Исус и Марија! — отпоздрављају фратри. — Сидајте, људи!... Донес ракију, дите!... Посједаше на клупе. — Нема ти што ришћанин! — вели Бакоња у себи... — Јево овдинак три наша, па нису ни нанеси прима овима!...
најмање прилоге, а Балеган и Мачак часте по ракијом, па онда људи и жене отидоше, њеки на тријем, њеки у двориште, те посједаше и почеше јести.
Ћипико, Иво - Пауци
— Изволите! Његова пресвијетлост сједе на полтрону, у чело стола; за њим, обазирући се један на другога, посједаше и други. — Сједните, молим вас! — понука жупник господина управитеља, опазивши да још стоји на ногама. — Фала!
Ђурић, Војислав - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ ЈУНАЧКИХ ПЕСАМА
Што бијаше ришћанске господе, посједаше те пијаху вино: уврх совре стари Југ Богдане, с десне стране уза рамо своје сједе зета Страхинића бана, и ту сједе
Ћопић, Бранко - Орлови рано лете
Неће нас ваљда са свих страна опколити. Сви се дјечаци искупише испред велике колибе, посједаше у круг и отпочеше да се договарају гдје би сад премјестили свој логор.