Матавуљ, Симо - УСКОК
Тада ми је исти владика дао ову царску медаљу, коју у нашем племену има само још Саво Марков, зато што је посјекао Мехмет-пашу Кокотлију. И дао ми бјеше још један руски крстић, но га, јадан, изгубих.
Па, као да то бјеше врло смијешно, опет се стаде кидати од смијеха. — И још си посјекао француског официра, на Бргату, у шанцу! — напомену Крцун.
И ђеца су их сјекла! Знаш, Јанко, да је синовац владичин, Јоко Перов, посјекао двојицу тијех ускогаћа, па му данас у племену зато не дају мира, но га задијевају!...
Ама син му Јоко, (онај о коме се причало да је посјекао два француска официра) жив, огњевит млад човјек, засу питањима и љубазностима ускока и пође с њима ка стрицу Саву.
Милићевић, Вук - Беспуће
сваким даном лукавији и препреденији, довијао се свему: ниједан пањ није бивао однесен, а да он није дознао ко га је посјекао. Палили су му шуме да му нашкоде: он је нашао кривце и послао их на дугу робију и добио за то одликовање.
Панић-Суреп, Милорад - СРПСКЕ НАРОДНЕ ПРИПОВЕТКЕ АНТОЛОГИЈА
Кад цар то види, јако се обрадује, а свијет се скупи и бога стане молити за здравље онога који их је посјекао. У исто вријеме дођоше и слуге из двора царскога и јаве цару како је шћела змија да његову ћерку уједе.
Кад то чу онај средњи брат, и он рече: — Ја сам, кад сам чувао стражу на другом конаку, посјекао аждаху од двије главе: ако се не вјерујете, ево увета од обје главе! — па извади уши и њима их покаже.
Петровић, Петар Његош - ГОРСКИ ВИЈЕНАЦ
Једва смо их овамо савили, еда како ви то претечете. ВУК МИЋУНОВИЋ Чудне стоке, Бог их посјекао, око шта се имало поклати! А ђе ви је та злосрећна баба тê међу вас нож крвави вргла?
ИСТИ ЦУЦА Ево смо је довели са собом да пред вама ово посвједочи. Она збори да ће све казати; и кажује, Бог је посјекао, кâ да човјек све очима гледа. ИЗЛАЗИ ПРОРОЧИЦА И ВЈЕШТИЦА. КНЕЗ ЈАНКО Кажуј, бабо, јеси ли вјештица!
Матавуљ, Симо - УСКОК ЈАНКО
богами зорна дјевојка! Види се очево дијете!“ „А има ли синова?“ „Не. Старији му погибе на Дебелом Бријегу. Бјеше посјекао три француске главе, оног дана кад погибе... А млађег ранише Никшићи лани, те умрије од рана.“ „Хеј грехоте.
Сам Грујичић, крвави Чевљанин, вели, посјекао је шест глава. А нечесов Котарац — вели да је ускочио тамо — јунак, а згодан, кукала му мајка, посјекао је и он четир,
А нечесов Котарац — вели да је ускочио тамо — јунак, а згодан, кукала му мајка, посјекао је и он четир, ама погибе. Чини ми се, вели, погибоше још двојица од нашијех, а неколицина се ранише.
“ „Јест, богами!“ рекоше сви у глас. „Соко људски, брате!“ настави Милић. „Ето и ономадне, пред погибију, посјекао је двије главе живе и’ако што их нехће прихватити, но их остави.
Кнежевић, Миливоје В. - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ УМОТВОРИНА
— упита момак момка на сијелу. — Јесам, а што ме питаш? — Хоћах те питат’ је ли вам још жив кнез што га је мој дјед посјекао на мегдану? (Сви у смијех). (Рећи ће му све друштво): — Дану приповиједај, цркве ти, што је било!
Караџић, Вук Стефановић - СРПСКЕ НАРОДНЕ ПРИПОВЈЕТКЕ
Кад цар то види, јако се обрадује, а свијет се скупи и Бога стане молити за здравље онога који их је посјекао. У исто вријеме дођоше и слуге из двора царскога и јаве цару, како је шћела змија да његову ћерку уједе.
Кад то чу онај средњи брат, и он рече: „Ја сам кад сам чувао стражу на другом конаку посјекао аждаху од двије главе: ако се не вјерујете, ево увета од обје главе“, па извади уши и њима их покаже.
Ђурић, Војислав - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ ПРИПОВЕДАКА
Цар је толико слуга намучио и посјекао, ама све узалуд: неће нико да укабули оно што није учинио. Најпослије цар зовне ону исту баџу, па ће њој све казати, а
Кад цар то види, јако се обрадује, а свијет се скупи и бога стане молити за здравље онога који их је посјекао. У исто вријеме дођоше и слуге из двора царскога и јаве цару како је шћела змија да његову ћерку уједе.
Кад то чу онај средњи брат, и он рече: — Ја сам, кад сам чувао стражу на другом конаку, посјекао аждаху од двије главе: ако се не вјерујете, ево увета од обје главе! — па извади уши и њима их покаже.
— Оне вечери када смо овдје ноћили хтјела је она господара прождријети, али сам је ја претекао и посјекао. Везировић се зачуди па стаде слугу хвалити, ама га он пресијече, и кренуше даље.
Чајкановић, Веселин - РЕЧНИК СРПСКИХ НАРОДНИХ ВЕРОВАЊА О БИЉКАМА
их посијече — одмах умре или дуго година до смрти остане болестан; кад се ко боји да није сјеновито оно дрво које је посјекао, ваља да на пању његову живој кокоши осијече главу оном сјекиром којом је дрво сјекао, па му неће ништа бити, ако би
Ћипико, Иво - Пауци
Та, знате, кад је оно покојни Илија, да упали клачину, посјекао силу дрва, тужио сам га на опћини, баш тревили се и ви... А не знам што би од тужбе!
Ђурић, Војислав - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ ЈУНАЧКИХ ПЕСАМА
Је л' Јакова на колац набио? Је ли Луку жива огулио? Је л' Цинцара на ватри испекô? Је л' Чупића сабљом посјекао? Је л' Милоша с коњма истргао? Је л' Србију земљу умирио? Иде ли ми Кулин капетане? Води л' војску од Босне поносне?
“ Ал' из цркве нешто проговара: „А чујеш ли, Вукашине краље! Ти нијеси посјекао Марка, већ посјече божјега анђела“. На Марка је врло жао краљу, те га љуто куне и проклиње: „Сине Марко, да те бог
Је л’ Јакова на колац набио? Је ли Луку жива огулио? Је л’ Цинцара на ватри испекô? Је л’ Чупића сабљом посјекао? Је л’ Милоша с коњма истргао? Је л’ Србију земљу умирио? Иде ли ми Кулин капетане? Води л’ војску од Босне поносне?