Ћопић, Бранко - Башта сљезове боје
— Раде, шта је сад ово? Занијемио, пренеражени дјед још увијек је зурио на ону страну куд му измаче посљедња узданица и ослонац, трезвени брат Сава, који је, ево, на крају и сам повјеровао у чудо.
— Па и Нијемац је пропао! — гракће Рожљика. — Него, дедер ти, ово нам је посљедња трговина, учини роду глас, поштено плати.
Ту су и ручавали ко је шта понио у торби, договарали се о послу, погађали и цјењкали. То им је била као нека посљедња станица пред градом у којој се ваљало припремити и обавијестити прије нег човјек уђе у невјерни варошки осињак, пун
Еј, нема више дјечака! Та посљедња реченица „еј, нема више дјечака“, која ми се умало не оте из уста, и самог ме уплаши.
Десница, Владан - Прољећа Ивана Галеба
А касније, кад су му поиспадали зуби и почела га издавати сапа, прекинула се и та посљедња веза с театром и умјетношћу. Аница је изродила пуну кућу дјеце, којој је очева грешна слабост за мелодраму поударала
ψεύδεσμαί ούχ ύπάρχει (Имао сам и иначе слабост за те таблице-девизе, и у мом животу промијенио сам их приличан број. Посљедња ми је била: Wас ицх беситзе, сех' ицх wие им Wеитен. унд wас версцхwанд, wирд мир зу Wирклицхкеитен!
Нека само дође! — И смјеста се јавља одговарајућа филозофија: смирење је највећа срећа, највеће добро; оно је посљедња мудрост, врховна радост; смрт је највиша истина.
Испратиле су је и жене из мјеста. Покопали смо је у рано поподне. Кад је посљедња лопата земље стављена на хумак, окренуо сам се и отишао. Пожурио сам се да напустим мјесто још исто поподне, за сунца.
Зар се на тако мало сав живот свео? Је ли то старост, преживјелост, умор? Или посљедња, врховна мудрост: крајња одрека свега? Не знам.