Ћопић, Бранко - Доживљаји мачка Тоше
Натресе крушака, наједе се кукуруза, а онда запријети да ће на крају појести и мене кад нестане посљедње крушке и посљедњег кукуруза. Поваздан зато бројим крушке на дрвету и кукурузе у њиви и рачунам колико ми још остаје да живим.
он трком појури према планини, али како се био исувише захуктао, заустави се тек на другом крају шуме, провири иза посљедњег дрвета, па кад пред собом угледа чисту пољану, он зачуђено избечи очи: — Гле, па ја се у овој гори не могу ни сакрити.
Ћопић, Бранко - Башта сљезове боје
— кад се најзад истријезне, и чуде се и стиде. Ипак, ипак ...иза овога посљедњег рата остаде нешто у ваздуху, нешто тако ...нијесу узалуд чак и недорасли дјечаци бјежали од кућа у чете ...
— Спремаш ли се за прославу, Стеване? — Ја сам своје прославио онда кад је требало. Вала сам и осеирио, до посљедњег метка. — Па баш зато ћеш и доћи. — Јок! Идите ви остали ком се иде, а ја ...
Десница, Владан - Прољећа Ивана Галеба
Сјећам се мог посљедњег тêте-à-тêте-а с њим, кад је лежао на одру. Дојурио сам кући, позван телеграмом. Лежао је прекрижених руку, у бијелим
уписани на наше име, избили су бесконачни погранични спорови, и суд је најзад одлучио да позове за свједока мене, посљедњег живог од породице. Писмено сам одговорио да о свим тим стварима ништа под богом не знам нити памтим.