Ћопић, Бранко - Башта сљезове боје
— Аха, видиш ли? Старац ме прима за руку и сад заједнички савлађујемо посљедњу кратку узбрдицу, а кад стигнемо до самог врха, мјесец изненада одскаче иза дрвета пред нама и укаже се блистав, смањен
Десница, Владан - Прољећа Ивана Галеба
Па бакина изненадна смрт, која је прекинула и посљедњу моју сентименталну везу с кућом и с мјестом. Па глас да је дјед ударен од капи и да су рођаци преузели вођење
Виктор сједа за волан, припаљује нову цигару, намјешта зелени шеширић, зелени шеширић с рунолистом, увлачи у кола и посљедњу ногу. Звонко сједа поред њега. Плеуритично кашљуцну залупнута врата — и кола крећу. Вјероватно доњим, старим путем.
Лесковац, Младен - СТАРИЈА СРПСКА ПОЕЗИЈА
Врази моји проклети мене преварише, радост моју посљедњу навјек заточише. Сви веће врази моји руками пљескајут, хулно звижде на мене, а злобно глас дајут: „То ли она
Ћипико, Иво - Пауци
Жупник приђе болеснику и пружа му посљедњу утјеху пред смрт. Уто стока враћа се са паше, овце блеје, и погдјекоја коза вечи: и доље, у штали, испод болесника,