Јакшић, Ђура - ПРОЗА
Питајте ову жену: откуда јој ове златне минђуше и белензуке? Стојна врисну, изненађена, а румено јој лице потавни; сва је дрхтала, рекао би пашће.
Поповић, Јован Стерија - РОДОЉУПЦИ
ЗЕЛЕНИЋКА: Нећаче, нећаче, зар сам дочекала да ме змија из руже народности уједе, да ми сунце потавни онда кад сам мислила да најлепше светли? ЛЕПРШИЋ: Шта је вама, госпоја ујна? ЗЕЛЕНИЋКА: Шта је?
Јакшић, Ђура - ПЕСМЕ
њу, грешну, сунце никада не сија, Само гром је, мразну, са хуком пробија, Пламенита муња опали јој лица, Да већма потавни, срамна проклетница!