Лазаревић, Лаза К. - ПРИПОВЕТКЕ
Онда уведох Ану у тај мој завичај, и цела слика потамне. Људи ме гледаше као странца. Мојој матери неста смеха са усана. Моји нећаци и сестрићи клоне се своје тетке и ујне.
Радичевић, Бранко - ПЕСМЕ
Ох узми је, нећеш се кајати, Она ће ти данке да позлати. А што мало потамне ми лице, Своје сам се сетио сестрице, Њу, кâ знадеш, земља већ покрива, Ја помислих: да је сада жива!
Костић, Лаза - ПЕСМЕ
ДОН КИХОТУ Кад зареде нове беде, кад се смркну бели дани, кад потамне и побледе зраци надом изасјани, непогода невидовна кад ми сломи крила пловна, па, док снова не узлетим, хоћу мало
Павловић, Миодраг - Србија до краја века
Порфир му потамне, нигде огрлице ни хризопраза, нити је уживао у лепој речи, ни у храни, само се често прао на војним походима, зими,
Црњански, Милош - Лирика Итаке
Дрхте од радости, а кад их додирнем тако брзо потамне, као да се прозор смрзо и раскидо цветове невеселе ледене тајне. ПРВА ЈЕЗА Деси се: да се зачудим, кад ме изненада
Пандуровић, Сима - ПЕСМЕ
Јер дане ове свршити ми треба Представом живом сна младости моје; Јер Бог нам шаље утеху са неба Кад света овог потамне нам боје. У ПРОЛАЗУ ЈУЧЕ...
Олујић, Гроздана - НЕБЕСКА РЕКА И ДРУГЕ БАЈКЕ
Падну ли: ни кожица им, ни кошчица до земље неће стићи. Од стрепње Плачко потамне али настави да се пење у висину заједно са Смејачком. — Гле нове звезде! — весело им намигну Месец.
— осмехну се презриво. — Бићу онога ко ме покори. Запамти то и остави ме на миру! Од њених речи талас се згрчи и потамне од туге, а стена се наглас насмеја. Тај смех трже га као ударац преко лица. — Па и покорићу те!
— прошапута. — А не могу ти ни одузети живот. Морнари чију си смрт скривио не примају те! — њено светлуцаво лице потамне. — Од данас ти ћеш бити кишна птица. Живећеш вечно и сећаћеш се вечно, а луди ће те мрзети!
Васић, Драгиша - САБРАНЕ ПРИПОВЕТКЕ
у прозорима, а врућ ветар гони маце преко празних сокака, и сва паланка спава у знојавим кошуљама; кад небо и брда потамне од јаре, а у баштама са клонулим главама, као обешени људи, блену погурени сунцокрети, он се поводи пустим улицама по
Десница, Владан - Прољећа Ивана Галеба
А можда је истина само младост идеја? Можда су идеје истините само док су младе: чим мало потамне, чим се појаве прве боре на њиховом лицу, оне престају бити истине.
Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 2
Ваздух се усталаса. Над нашим главама нешто заошину и тресну позади нас. Ми увукосмо главе у рамена. Сунце као да потамне. Наши се нерви растржу између осматрања и ишчекивања непријатељских граната. Одвикли смо се већ. Чује се...
Олујић, Гроздана - СЕДЕФНА РУЖА И ДРУГЕ БАЈКЕ
Шта цветови корала према цветовима јасмина? У размишљању о бљеску Горњега света сјај њеног света потамне: замрзе Седефна ружа кружење риба у прозрачној плавој води.
Поче мајка да уходи свога сина. Пронађе једну старицу да стражари крај њега... Како потамне дечаково лице, угаси се његов смех: Мицко је све ређе долазио, а игре њихове трајале су једва неколико тренутака кад