Употреба речи потамнело у књижевним делима


Лазаревић, Лаза К. - ПРИПОВЕТКЕ

Вес мало затурио, па му вири испод њега коса и пада му на високо чело. Бркови се опустили, лице потамнело, па остарело. Али очи, очи! Ни налик на оне пређашње!

Црњански, Милош - Сеобе 2

Био је то човек виши главом од Ђурђа, мало кривоноги дугајлија, са косом која се сјала као потамнело злато. У недоумици ваљда, Павле је био скинуо, у врућини, свој официрски, тророги, шешир.

Његово, иначе тако лепо, као у девојке, лице, са бојом мајских ружа, било је потамнело, а у његовим, иначе тако благим, плавим, девојачким, очима, појавио се неки поглед, зао.

Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 1

Неко јауче код трећег топа... Нишанџија окиде... још једном, и људи се сјурише у заклон. Очи су им гореле, а лице потамнело. — Нешто се десило код трећег топа — вели Јанкуљ. Један отрча...

Ћипико, Иво - Приповетке

светлост за час одвоји га од молитве и његова мисао изби из влажне цркве у морске заклонице из којих је гледао како на потамнело, усколебано море пада сутон и у њему далеко острво губи се у тами.

Краков, Станислав - КРИЛА

Уздрхтала рука окренула је дугме. Светлост се расула по соби. Само је рањени сусед све јаче кркљао. Лице му је потамнело. Две постеље биле су беле и празне. Сутра су требале да приме рањенике.

Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 3

Потпоручник Драгиша тешко рањен... Дим се у висини развлачи као застор и сунце је потамнело. Преко наших глава заошијавају гранате хаубица и тешких топова француских и енглеских.

Миланковић, Милутин - КРОЗ ВАСИОНУ И ВЕКОВЕ

Зато је небо потамнело. Директна Сунчева светлост не допире више у наше одељење, јер се ово заокренуло у необасјану страну воза.

Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 2

Сад се само заштитнице боре... Војници необиријани, образи им упали, лице потамнело. Онако натоварени, маршују погурени, ћуте и гледају мрачно преда се. А хладна киша, терана ветром, бије у лице.

Лице им потамнело, очи упале и поднадуле, тело малаксало; одело изгорело, или се просто распало, обућа поцепана, а неки су били и боси.

Ђурић, Војислав - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ ЈУНАЧКИХ ПЕСАМА

Његова војска је тешко изгинула, његовим војницима је „лице потамнело од проклета топа и кумбаре од брзога праха и олова“. Али он је кадар да на тамна лица баци светлост борбеног заноса.

Copyright 2024 Igra Recima Политика приватности