Употреба речи потамнио у књижевним делима


Милићевић, Вук - Беспуће

кад је позваше једног дана из учионице, она сиђе у собу за разговор: на столици сједио је њезин отац нешто омршавио и потамнио од пошљедњег виђења, мало погнут, са рукама међу кољенима, и са шеширом и штапом на столици поред њега.

Ћипико, Иво - Приповетке

Већ сви виде несрећу, па се Античину плачу придружише и двије жене из друштва. Гледају у празан, потамнио простор, а у ушима ори се олуја, прелијета им преко главе и одзвања се силном хуком и ломљавом у боровој шуми у доцу.

Copyright 2024 Igra Recima Политика приватности