Употреба речи потамњело у књижевним делима


Матавуљ, Симо - УСКОК

Моје очи Извађене, Моје добро Изгубљено, Моје сунце Огријано, Које ми је потамњело!... — Доста, Милице! — прекиде је отац, више молећиво него оштро.

Десница, Владан - Прољећа Ивана Галеба

Напољу се смрачило, у четворини прозора небо је сасвим потамњело слично модроцрним небесима што сликају дјеца замачући кист у црнило.

Ђурић, Војислав - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ ЈУНАЧКИХ ПЕСАМА

познаш ли, Милице, л̓јепо лице, Милице, кад му лице с̓јеваше како цв̓јеће мјенделово, а сад му је од рана и болести потамњело, а пунице моја? Ово ти сам утекô са Косова рањен поља.

Copyright 2024 Igra Recima Политика приватности