Матавуљ, Симо - УСКОК ЈАНКО
“ примјети старац насмијавши се. „Шћах да речем студено је; ето су ти, Господару, руке студене као мраз“, рече Иво, потапшавши љубазно својом руком по стремену руке Владичине, па цјелива је усрдно. „И нешто си ми блијеђи но обично, Господару!
Ћипико, Иво - Пауци
и помало изгура га из дућана на кишу. — Не пуштај га у дућан! — вели момку. Па окренувши се к Ради, потапшавши га по рамену, насмија се: — Иди, болан, у конобу, попиј чашу вина ... Васо одведи га! — Чекајте, господару!