Црњански, Милош - Сеобе 2
Али није било коња који не би задрхтао, кад би му госпожа Кумрија пришла, и кад би га потапшала. Гледајући га право у очи, та жена би и најлуђег коња мирно погладила, а говорила је коњима неким дубоким гласом, а
јој се десило то, да јој нека љубоморна госпожа подметне неког подмуклог, опаког, коња, госпожа Кумрија би пришла, и потапшала коња, по сапима, својим дугим шакама, и помиловала га, по гриви, својим дугим прстима, и, ћудљив, бесан, ждребац