Стефановић Венцловић, Гаврил - ЦРНИ БИВО У СРЦУ
и више празним без човека, те у једних боравимо а друге нове правимо и што нам није по ћуди пак собарамо и другојаче потафралије правимо — а коме, како ли, ни[т ће] бити роду а ни пријатељем нашим, него ли неким туђином и незнанцем.