Стефановић Венцловић, Гаврил - ЦРНИ БИВО У СРЦУ
Соборенога и истерана од борца врага милујем и меште човека идем ја сам, у образу човечу, потајем сплести се у коштац те се похрвати со тим борцем. Али то да се не прочује да не утече он испред мене!
Јер си ми сасма обружила моје седе власи. Девојка Почекај ме ма Јосо, почекај! И немој ме сасма тако потајем одбијати, ни протеривати скоро из свога дома напоље. Нисам се ја научила прескићивати овам-онам.