Сремац, Стеван - ПОП ЋИРА И ПОП СПИРА
А Шаца и Јула?... и њихова је ствар напредовала, онако у потаји. Састајали су се и даље у башти, наравно мало ређе, јер је било скопчано с опасностима откако је настала јесен.
Цвијић, Јован - ПСИХИЧКЕ ОСОБИНЕ ЈУЖНИХ СЛОВЕНА
Они су хтели искористити прилику у којој су били без икакве моралне контроле, да у потаји искорене народ који је био препрека њиховим освајачким прохтевима.
Матавуљ, Симо - УСКОК
Јанко је разумио шта Крцун мисли, јер то не бјеше први пут да о тој ствари разговарају. Знао је да се браственици у потаји спремају да изненаде и обрадују кнеза Драга главом којега Мушовића из Никшића, јер један од њих уби Милуна.
Скерлић, Јован - ИСТОРИЈА НОВЕ СРПСКЕ КЊИЖЕВНОСТИ
Преводиле се нарочите брошуре у којима се нападао папизам и црквена превласт уопште. Оно што је Орфелин раније, у потаји и под анониматом скривен писао, сада се јавно исповеда и напада.
је у Србији, као писар код владике Дионисија у Благовештењу, и на том месту он је један од оних који у потаји спремају нов устанак у Србији. Кад је плануо устанак у 1815, он се у чети »голаћâ« туче под Цером и на Дубљу.
Када се осамдесетих година сасвим бацио на приповетку, напустио је поезију, бар јавно. Као стидећи се, у потаји, бавио се њоме до саме смрти. Исто тако рано почео се бавити и приповетком.
Радичевић, Бранко - ПЕСМЕ
Тужна Цвета у двор похитала, У потаји сузе лити стала — Бог би дао те са већих јада Нигде никад не сузила млада. Зора зори, ни сам не знам која, Ал' је
Мучи сада, срце моје пуно, Мучи, мучи, о гусала струно! У потаји ружа млада цвала, У потаји па је и опала; За мирис јој нико ту не знао, Све нестало, а трн је остао, Па забô се у
Мучи сада, срце моје пуно, Мучи, мучи, о гусала струно! У потаји ружа млада цвала, У потаји па је и опала; За мирис јој нико ту не знао, Све нестало, а трн је остао, Па забô се у срдашце моје, Тужни оче, и
Ћопић, Бранко - Башта сљезове боје
Све то што је у потаји кљуцало и сазријевало, једног јутра слободно се објави својим гргутавим гласом незрела полетарца.
Панић-Суреп, Милорад - СРПСКЕ НАРОДНЕ ПРИПОВЕТКЕ АНТОЛОГИЈА
СТОЈША И МЛАДЕН Био један цар па имао три кћери, и једнако их држао у потаји да нису никад напоље излазиле. Кад нарасту за удају, пусти их отац први пут у коло.
Поповић, Јован Стерија - ИЗАБРАНЕ КОМЕДИЈЕ
КУЗМАН: Да виш, ја сам намислио и оне друге ископати. ДАМЈАН: Зашто то? Куд ће ти лепше, него кад их у потаји држиш. КУЗМАН: Све се бојим да ме није ко увребао, кад сам закопавао, пак сам зато наумио одма откопати.
Павловић, Миодраг - Србија до краја века
Други нек иду богу на истину, мени је моја рупчага добра, земља је ко руно и кости у потаји певањем се плоде. ЛОВ Брата сам повео у лов зором у гору, добре смо коње имали и стреле кремене, шума је пуна
Станковић, Борисав - НЕЧИСТА КРВ
После, у потаји, у поверењу, причало би се како је к њима једне ноћи била дошла чувена Савета, која није била обична, свакидашња, за
До речи није могао да дође. Као да никако још није веровао у све то. Колико је пута у потаји дрхтао и тресао се од страха, при помисли да од свега неће ништа бити; да Софка, каква је, сигурно неће пристати,
Гледао је ту варош, тај свет, који га толико у потаји као сигурно чекао да види понижена и унапред ситећи му се и знајући као какав ће изгледати: ако не сасвим осиротео, а
са оцем, чак и вечере и после ње дубоког у ноћ седења, он, одлазећи и праћен Софком са свећом до капије, увек у потаји, кришом, да га не би ко чуо, питао би је: — Да ти не треба пара? Да ти дâ тата. — Имамо, имамо, тато. | — Ама не то.
Све што је душа волела, за чим је жеднела, иако не на јави оно бар у потаји неговала, све сутра иде, одваја се, откида... Кида саму себе. — Ух, ух, тето, тето!
Караџић, Вук Стефановић - СРПСКЕ НАРОДНЕ ПРИПОВЈЕТКЕ
5. СТОЈША И МЛАДЕН. Био један цар па имао три кћери, и једнако их држао у потаји да нису никад на поље излазиле. Кад нарасту за удају, пусти их отац први пут у коло.
Олујић, Гроздана - НЕБЕСКА РЕКА И ДРУГЕ БАЈКЕ
Сироте принцезе! Поданици су их у потаји звали Кнедлице, царицу Кнедла, а цара Њушкало! Али то до царских ушију није допирало.
Десница, Владан - Прољећа Ивана Галеба
“ А он нам је благодаран и за толико. * У потаји, чувам у себи једно мало подмукло оружје, као неки тајни термометар: док сам у моћи да овако расуђујем и подозријевам,
Ћипико, Иво - Приповетке
Литија иде полагано, наизмјенце народ се моли и пјева, а пламен воштаница час дрхти а час се потаји у свијетломе ваздуху.
Петковић, Новица - Два српска романа (студије о Сеобама и Нечистој крви)
Али чији утисак? Томча, који је из собе побегао у мрак, свеједно није ни ту сам: у потаји га прати и помно осматра исти онај Миле, и то Миле још једном у дечачком узрасту.
ње и умире у најмелодичнијој реченици романа: „Све што је душа волела, за чим је жеднела, и ако не на јави, оно бар у потаји неговала, све сутра иде, одваја се, откида . . .
107 Поранила је, дакле, и у потаји посматрала газда-Марка све док није замакао у свој „доњи крај ”' , у који ће и она ускоро са кобним знамењем сићи, али
стране, умало није у ИВ глави с мутавим Ванком починила оно што је на крају ипак чинила, или се бар причало да је у потаји чинила, подајући се глувонемим слугама када би се Томча вратио у хан и оставио је пијану и злостављану.
Сада се све свршава [. . . ]. Све што је душа волела, за чим је жеднела, и ако не на јави, оно бар у потаји неговала, све сутра иде, одваја се, откида . . .
„Све што је душа волела, за чим је жеднела, и ако не на јави, оно бар у потаји неговала, све сутра иде, одваја се, откида . . .
Лесковац, Младен - СТАРИЈА СРПСКА ПОЕЗИЈА
Деца му се, премда у потаји, смеју, А супругу слатка мечтанија греју: Она — да присвоје плесниве дукате, Ову младожења — кој’ већ купи свате.
Настасијевић, Момчило - ПЕСМЕ
2 И нека схоре се све злости — смешак им одоли блед. Болног тек бол ме, кореном у потаји кад проклија немо и ниче, родна кад затишти злед. 3 Тајна то тајни, за даљу некуд мену отвори вид.
Плакало ил’ певало, трнова за уздарје плете му се у потаји круна. 5 Мукло то нечуј неки у мени случи. Прснув занемела срћу дâ гласа струна.
Станковић, Борисав - ГАЗДА МЛАДЕН
и то кријући се, да је »они« не виде (баба, отац, и чак Младен) и не смеју јој се на те њене будалаштине, слабости, у потаји, кришом, млађег би брата грлила, љубила и расповијајући га, купајући га, шта ти не од лудости и љубави чинила.
Кад год би дошла, увек би задрхтала. Не од бола, не од љубави, већ од њега. Све се бојала да можда он у потаји не пати, не тужи за њом, и да кад је још види, онда да му није још теже. Да му није тешко виђење, говор с њом.
— вели јој и љубе се. Мајка не може [да се уздржи]. Као да је све свршено, као што је заиста и било све одавна, у потаји свршено, познато, само се ето његов пристанак, воља чекала, одмах се разлетеше по кућама.
Ђурић, Војислав - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ ЈУНАЧКИХ ПЕСАМА
зиме зимовали, зимовали, благо остављали; не одајте крчмарице младе, код којих смо рујно вино пили, рујно вино пили у потаји“.
зимовали, зимовали, благо остављали; казуј, курво, крчмарице младе код којих сте рујно вино пили, пили рујно вино у потаји!“ Ал’ говори стари Вујадине: „Не лудујте, Турци Лијевњани!
по ановима и по крчмама свуд имају гусле, па путници увече пјевају и слушају; а ајдуци зими на јатаку дању леже у потаји, а по сву ноћ пију и пјевају уз гусле, и то највише пјесме од ајдука.
Стефановић Венцловић, Гаврил - ЦРНИ БИВО У СРЦУ
КАКО ЈЕ УЧИНИО ФИНЕЕС НА ВОЈСКИ Једнога од своје им војске смотр(и) с поганском мађамском женом где се у потаји скурваше.