Употреба речи потајне у књижевним делима


Обрадовић, Доситеј - БАСНЕ

душе, оштра ума, и отменог духа, ако не љуби правду, и ако се всегда не учи и не просвештава да је кадар људе и потајне њихових срца свитке и заплетке распознавати, он мора бити најпреваренији човек под небом.

Максимовић, Десанка - ТРАЖИМ ПОМИЛОВАЊЕ

древне у њима прошлости остатке, за урочице под дечјим узглављем, за босиоке скривене у крову, за себарки уздахе потајне кад се о краљевићима причају гатке, за њих што и у доба рата, кад им под срцем убијају дете, трудноћу благословеном

Станковић, Борисав - ИЗ СТАРОГ ЈЕВАНЂЕЉА И СТАРИ ДАНИ

И увек после такве потајне пијанке враћао би се кући, и бивао још мирнији, послушнији. Као да се није оженио и постао други, домаћин у кући.

Кнежевић, Миливоје В. - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ УМОТВОРИНА

као лисица с мудринама, као зец с брзинама. Ко ти зла мислио, зајмио га бог низ потајне лугове да тражи старе дугове; нити дугова наплатио, нити се дома повратио!

Обрадовић, Доситеј - ЖИВОТ И ПРИКЉУЧЕНИЈА

А та моја иста молитва происходила је из труле, смрдљиве и потајне понирљиве светињске гордости. И, заисто, нејма ти лукавије ни високоумније гордости од светињске, ни опа|чније

Миланковић, Милутин - КРОЗ ЦАРСТВО НАУКА

Тим путем дошле су онамо и ориенталне потајне науке, алхимија, херметика, астрологија и кабалистика“. „Колико се разликовао садржај тих списа од предмета наших

Миљковић, Бранко - ПЕСМЕ

Ах што је лепо и опасно: цветрадицвета! Посвети горкој звезди уврх лета Лековити речник биља у ували. Кроз потајне горе горен лек ти је. Да земљу земљом љубиш век ти је.

Чајкановић, Веселин - РЕЧНИК СРПСКИХ НАРОДНИХ ВЕРОВАЊА О БИЉКАМА

је лек против црвеног ветра (ЖСС, 273). Бобице су лек од сичије (ГЗМ, 4, 152; 12, 151). Л. је иначе лек од потајне грознице, и од зубобоље (ГЗМ, 4, 152), и саставни део лека од катара и кашља (ЗНЖОЈС, 14, 67).

Сок од истуцаног н. лишћа лек је од јехтике (Караџић, 3, 222). Теј се пије код потајне грознице, и код менорагије (ГЗМ, 4, 156). Кад боле очи, треба у њих залити »мириса« (сока?) од н. (ЗНЖОЈС, 11, 268).

Стефановић Венцловић, Гаврил - ЦРНИ БИВО У СРЦУ

Што је то што те носи и подиже, која је при теби мудрост, које ли су потајне сконе и вештине, како своју меру имаш и преходиш с памећу на јаве и на сну од места до места а ум ти се никуд не

Copyright 2024 Igra Recima Политика приватности