Глишић, Милован - ПРИПОВЕТКЕ
Оно мора бити по ворми кад се 'оће писмено. — Јес', јес', ту му има нека ворма! — потврдише остали и опет се нагоше да чују.
Матавуљ, Симо - УСКОК
по дружини, додаде: — Ја мним познавате и ви, ако не сви по виђању, а оно по чувењу, кнеза Марка Богданова Мајину? Потврдише. — Стару, крваву кућу — настави Његуш сједајући и нудећи мјесто до себе Приморцу...
Што јест, јест. Је ли овако, браћо? Сви старији потврдише. — Прекидосмо Дубровнику воду, а Руси за дванаест дана намјестише на отетијем висовима двије батерије, па почеше
Сјутрадан рано главари се поново скупише у манастиру. Тога јутра потврдише законик од године 1803, у коме се понајвише потврђују казне за злочинства; укидоше гувернардуство и писмено потражише
Ранковић, Светолик П. - ПРИПОВЕТКЕ
Најзад се нађоше који га познаше. — Маџаревић! — узвикну један. — Јес', он је, — потврдише други. — Ко га уби, камо га? — запита капетан. Изведоше пред њега Љубишу. Капетан се веома изненади. — А камо онај..
Матавуљ, Симо - УСКОК ЈАНКО
„Радији бих с њом и на јуначки чесов посао прегнути, но с многијема што оружје пашу!“ Сви се томе слатко насмијаше и потврдише. Те их ријечи наведоше да набрајају црногорске јуначице, из старијех времена и оне које они паметоваше.
“ „Знао, те добро!... Бјеше као иједан Црногорац! Погинуо је млад на Чеву...“ „Бјеше, валај, соко сиви!“ потврдише она тројица, старији. „Пејо наш“, настави момче, „није имао бољега пријатеља. Бјеху врсници.
“ „Тако је, валај!“ потврдише му другови. „А да — што би? причајте људи!“ рече медик. „Разврже ли се та вјеридба? Неће ли га дјевојка, што ли?
А моји браственици, бјесмо баш на моме гумну, четрдесет грла, сви у смијех и потврдише то. На томе и прекидосмо.“ „Хе, Бог зна како ће то свршити!“ рече видар и нагну се да устане.
Ако му би суђено да овако умре, није му ни тада криво, јер ред је мријети, а љепше овако но женски!“ Сви потврдише да је тако. Озринић стаде пребирати за коланом, говорећи: „Баш бјех и заборавио, но се сад сјетих!
Но те очепио, неко ће те наједити,... то ти је све!“ протумачи медик у врућини. „Тако је, тако!“ потврдише остали. „Е-е-е“, настави сердар, ваљајући очима наоколо, јер се сумњаше, „не бјеху то наши људи, нити Турци, но
Матавуљ, Симо - БАКОЊА ФРА БРНЕ
— Ја, то је, борме, мајсторски било! — рече ковач. — Мајсторски, борами — потврдише Бељан и Тртак... — А Кутлача је онда ајдуковâ?
Миланковић, Милутин - КРОЗ ЦАРСТВО НАУКА
На том путу не долази се никад до краја“. „Аутос ефа!“, потврдише сви у глас. „Добро“, рече Питагора, „овога пута можете слободно рећи, ваш учитељ је казао: на путу сазнања не долази
Ћипико, Иво - Приповетке
—Нека су мене, убио сам! — одговори он. – Но што ће с тобом? Сјутрадан изведоше их пред суца. Оба поновише и потврдише оно шт су већ казали.
Ћипико, Иво - Пауци
— Треба направити од сијенскога коља носила. — сјети се онај вријеменити човјек. — А да, да, треба! — потврдише други. И требају пријечнице и клинови за учврстити носила ... . —Дакако да треба! ...
санкционисао би једну очиту отимачину; треба једном стати на пут измацима у прихватању опћинске шуме, а и свједоци потврдише право опћине.