Јакшић, Ђура - ПРОЗА
Е, нећеш је више хранити!...“ Очи му севнуше дивљим пламеном... Калуђер, кад је то видео, наже бежати. Живко потеже пушком кроз отворен прозор, опали једну, па и другу цев, а калуђер се стропошта баш испод онога ораха.
Ненадовић, Матеја Прота - МЕМОАРИ
— Неће момак. Ја повичем: „Удри, удри!” (Сетим се да они ̓оће да му пиштоље испразне). Потеже мој Иван, сву јабуку нашара драмлијама као дет̓о кљуном.
Чије је ово суре?” — Види краљ да га је краљица познала, пак онда у̓ити (уфати) краљицу за прси, потеже ̓анђар, да убоде, и рече: „Баш јесам краљ и видим да ћу погинути, али и ти нећеш живити”.
Глишић, Милован - ПРИПОВЕТКЕ
« и скачу око ње га као бесни. Најпосле ти оно момче спусти бубањ на земљу па, токорсе да се н оно нашали, потеже и скочи на њ. Пуче кожа и обе ноге пропадоше му унутра. Оно само укокоти очима. Сватови дигоше грају око њега.
Оста и оно и бубањ као у уваљано. Утом Среји пукоше обе жице. Он потеже оно ћемане те у коров! Неки отрчаше и нађоше га, па почеше стругати, звиждукати и играти онако сами.
па пружи старијем писару, Страхињи, и рече му: »Дела, богати, ћато, суочи ове људе, па пресуди ствар да се више не потеже!
— Камик да едем ако те преварим! Осум, жив ми господ! На! — рече ћир Трпко и опет потеже торбу на кантар, па је пружи заједно с кантаром Тиосаву: — На, видиго, види!
А он то изусти, а Страхиња потеже обе пушке те гру! гру!... Само нешто писну и као мало зајеча. Дим се разиђе. Нигде ништа!...
— Одмичи, море! — продера се Ћебо иза букве. — Сад ће крв лећи! — А ти ли си, Ћебо! — подвикну Живан, па потеже из пушке на онај глас. — Зар тако? — дрекну Ћебо, па опали пиштољ. — У ветар удрите, људи!
Веселиновић, Јанко - ХАЈДУК СТАНКО
— Сад, ага, сад! И одмах се распретава ватра, те му се спрема цицвара. Турчин седа крај огњишта и потеже чибук... Задими па — блене...
Срећко се наже над Алексом. — Јеси ли жив, брате? — упита га он. — Жив сам... Воде!... Срећко потеже своју чутуру. — На, напиј се!... Ово ће те окрепити... И Алекса повуче два-три гутљаја из чутуре...
— Хоћемо ли и њега вешати? — упита Заврзан. — Њега нећемо. Њега ћемо клати. И приђе, завали му главу па потеже јатаган. Баци поглед на Маринка, па рече: — Гледај, Маринко!... Ево шта чиним од Крушке! И задену јатаган у грло...
— Онда ниси наш друг! — рече оштро харамбаша. — И нисам. И зато ћу му сад судити! — рече па потеже пиштољ. Сину Срећково црно око, па му заустави руку. — Кад Срећко нешто рекне, оно остаје као свето!...
” — веле обојица углас и смешкају се... И као Лазар га смотри, потеже да побегне, али га он ухвати, извуче у пољану, па пред свима Турцима одсече му главу и котурну се трипут њом...
Лазар се изврте. Он му приђе. Зрно је ударило под леву сису. Он му стаде ногом на прса и млаз крви шикну... Потеже нож и одруби му главу, па је баци и она одскочи неколико пута...
Да се ниси макнуо!... Шта тражиш ти овде?... И приђе, ухвати га за врат, па му притеже главу земљи. Десном руком потеже белокорац, и у који мах оштро сечиво зари у дебели врат Мујагин, у тај пар врисну шешана из турске ордије...
— рече Богићевић. Станка склонише у један крај шанца. Зека погледа своје голе синове, па потеже сабљу. Отвори врата шарампову и викну: — За мном, јунаци! И отвори се једна кланица...
— насмеја се Заврзан. — Не грди ми њега!... Он је јунак на своју руку!... — рече Зека озбиљно. — Потеже је свршити његов посао него наш!... Шта би ми пута залутали да не беше њега!...
Лазаревић, Лаза К. - ПРИПОВЕТКЕ
Ама никако! То вече дође Арсен савим замишљен кући. Што му није обичај — прво сврати у качару, па мосуром добро потеже из једне двојке; а није он иначе никад пио. Седе после на пањ и оста сам у мраку, па гледа живот у двору.
Сремац, Стеван - ПОП ЋИРА И ПОП СПИРА
Знам да варошани радо пију. Ја по три дана не могу да спавам само једну шољицу кад попијем. С кафом је ишло мало потеже, јер су једва нашли жрналицу; како су често у поп-Спириној кући пили кафу, тако им је и требала.
Милићевић, Вук - Беспуће
Затим Панек сврну разговор на своје послове: на један пут који прави у овој околини. И потеже из доњег џепа један велики план, рашири га по столу и поче да му све потанко објашњава.
Радичевић, Бранко - ПЕСМЕ
Гром силено стрелицом потеже, Ал' Милета ништ' му не успреже. Та јунак је овај соко сиви, Челик тврди, та баш огањ живи!
Ох, Радивој, ал' је срца љута, Оће Србе да размакне с пута, Десно, лево мачином потеже, Пада Србин, али не успреже.
Панић-Суреп, Милорад - СРПСКЕ НАРОДНЕ ПРИПОВЕТКЕ АНТОЛОГИЈА
ВЕЗЕНА МАРАМА Био један човјек, па имао јединца сина. Живио је срећно и задовољно, али на своју несрећу потеже те му умрије жена.
Ћопић, Бранко - Чаробна шума
Узећу тебе, пакосни зверу: ограду чувај, запуши деру.“ Потеже чича секиру тупу: фикара-фик! — посече Ћиру, запуши рупу.
Сремац, Стеван - ЛИМУНАЦИЈА У СЕЛУ
Ту сам га већ затекао. Добар човјек. Дошао је амо неких десет година прије мене. Па ове године нешто закуња па потеже па умре, а домаћица му с ђецом диже се родбини. И сад си ти други, што дође послије њега, кога ћу да служим.
— виче и један и други. Шта да раде у тој невољи? Али се Срета и ту досети. Сети се да се у општинској судници потеже нека поштанска књига, тарифа нека. Одмах одлете тамо и нађе шта стаје реч за у Бразилију.
Петровић, Петар Његош - ГОРСКИ ВИЈЕНАЦ
“ Кад погледај онога кокота, али шљеме за ногу потеже. Кад онај час, није него сламка! Другом викни: „Послушај народе, свак ће сада грозд у руку имат, грозду ћете бритве
Станковић, Борисав - НЕЧИСТА КРВ
И то га поче као освешћивати. Сети се свега. Последњи пут задрхта и изненада, силно, јако потеже руком за нож из силава. Али застану, јер виде да ће га опазити Арса, који му се приближаваше доводећи алата.
Матавуљ, Симо - БАКОЊА ФРА БРНЕ
Ови страшни догађај узеће ми најмање пет година живота! И још је нико има душе да ме потеже за уво! Еј, еј... Дувало поче јако кашљати. — Та-а-ко! — поче фра-Брне. — Пет година, велиш!
Васић, Драгиша - САБРАНЕ ПРИПОВЕТКЕ
Демократија је победила. А тада, изрече ли Илија ову реч не изрече ли, ускомеша се цео народ. Једна сељачина потеже добро из флаше, обриса рукавом ракијава уста, па се развика: — Браћо, јесмо ли за народ? — Живео! — чуше се узвици.
Ранковић, Светолик П. - ГОРСКИ ЦАР
поњавама, он опет зовну Ђурицу по имену, па, не чувши никаква одговора, издиже секиру, корачи два пут ближе к поњави и потеже из све снаге секиром по ономе месту, где је требала да буде Ђуричина глава.
Ђурић, Војислав - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ ПРИПОВЕДАКА
— Не, ако бога знаш! — рећи ће му везировић. — Каква нам је корист од мртве? Слуга не даде омести, но поново потеже ножем, а краљева се кћи од страха баилдиса, па у тој незнани избљује змију што јој је прве људе давила.
Девојка седи крај извора, а делија легао на њен скут те задремао. Чим стиже наш јунак, потеже топузом и удари јунака три-четири пута по глави.
Чуди се Француз, па потеже јаје из џепа, а Насрадин комадић сира, па према њему. Скочи Француз па управо цару. — Погоди — вели — све што гођ сам
Пупин, Михајло - Са пашњака до научењака
Да је тако што остварено, не би било потребно да се стално потеже већ досадно питање о тобожњем сукобу између науке и религије, и било би много исправнијег мишљења о свему материјалном.
Ћипико, Иво - Приповетке
На ономе крајноме рату, што је на догледу, сигурно и Марко с друштвом потеже. Да га се не боји, сишла би доље к рибарима, помогла би им и разговарала би.
Тодоровић, Пера - ДНЕВНИК ЈЕДНОГ ДОБРОВОЉЦА
Мниш ваљаде невјеста сам па ће ме сапријети ова пашија греботина! Црногорац љутито потеже руком завоју, и би га здерао да га не уздржах. — Не, човече, не будали!
Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 3
Налише му другу. „Екс!“ — викну неко. Сергије сручи вино у уста као да сипа у неки вакуум, па потеже чашу о дрво. Кафеџија донесе нове чаше. — Плотун здесна! — виче Сима „Јаребица“.
Кочић, Петар - ИЗАБРАНА ДЕЛА
Зашто и крошто он није знао, нити је хтио кога питати. „Ово мени ништа не треба, а у реду није да се царска јазија потеже и повлачи по кући!“ — рекао је, и сложио бурунтију на ватру. Његова су мушка чељад била сва до зуба наоружана.
Ненадић, Добрило - ДОРОТЕЈ
Што се тиче девице, то је ишло мало потеже. Ивањдан се примицао. Дадара је доводио једну по једну, али је Јевђеније сваку одбијао, налазећи јој неку ману.
Станковић, Борисав - ТАШАНА
Саг брго на посла! (Угура га у подрум и гвири.) Улази Сарош. САРОШ Зар још никога? Ах, сада! (Потеже јатаган, хоће да се убије. Трза се, враћа нож.) КАФЕЏИЈА Саг ће, саг ће, мољем. Сакаш ли тазе раћија? САРОШ Дај!
Секулић, Исидора - Кроника паланачког гробља
Мађарица, код свог јаче од педесет година старог господара, уседела се, уранила, потеже је и чула, и надзор њен није вредео скоро више ништа. Млађи су је тужакали да не пази по кући, не чува.
Улетим у амбар, па преко клипова горе у таванче. Бик развали авлијску капију, сав се раскрвави, и онако крвав потеже друмом, и свали се напослетку у кукурузе. Ту се заглавио.
— У госпођи апотекарици нешто преври: — Али француски није немачки, господине! — Господин Јоксим потеже да се смеје од свег срца. — Госпођо, то је необорива истина.
Прича деци страшне приче, и заједно с њима се боји. Кад зазвони звоно у блиском торњу, госпа-Фила креће мишицу као да потеже уже у торњу, и пева бим-бам, бим-бам. А ако пронесу неког мртваца за опело, гуши се од плача и расплаче сву децу.
Петровић, Растко - ПЕСМЕ
Али пред зору, преко свих губера, убити треба Песника; да не потеже личност своју ИЗ детињства: Као случајни, замешени, канап из хлеба Ким неће нахранити никада себе, као ни зверства!
Олујић, Гроздана - СЕДЕФНА РУЖА И ДРУГЕ БАЈКЕ
Жена одшкрину врата, затим их брзо залупи. — Шта ти је, жено? — викну Дрвосеча. — Гледај! — потеже он ка лицу, али маска за лице прирасла. Узалуд сопствену кожу раздире — не силази.
Станковић, Борисав - КОШТАНА
Куде! ПОЛИЦАЈА (уплашено, понизно): Шта ћеш да радиш, газдо? Немој, газдо! Пијан си! МИТКА (потеже јатаганом на полицају): Несам, бре, пијан! Него — срце ми се искубало. Ништа нећу да чиним. (Показује на Коштану.
Ђурић, Војислав - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ ЈУНАЧКИХ ПЕСАМА
“ Па он пусти златна шестоперца: колико га лако ударио, из бојна га седла избацио; пак потеже копље убојито, прибоде га у зелену траву, пак му све три одсијече главе, кулашу их баци у зобницу.
Кад су били надомак Језера, оптече их она силна војска. Кад Момчило опазио војску, он потеже сабљу од бедрице, ал' се пуста не да извадити, као да је за коре прирасла.
Пак потеже парним буздованом, буздован се земче у облаке. Једни веле: „Јесте претурио“. Други веле: „Није претурио“. Трећи веле:
“ А Марко се трже иза санка, па одскочи с коња шаренога, добро Шарцу колане потеже, Шарца коња и грли и љуби: „Јао Шаро, моје десно крило!
Кад се вила виде на невољи, прну, јадна, небу под облаке; потеже се буздованом Марко пустимице, добро, нештедице, белу вилу међ' плећи удари, обори је на земљицу чарну, пак је стаде
Кад то виђе Љутица Богдане, он потеже тешку топузину, пушћа за мном уз кршно приморје; довати ме по свилену пасу, побратиме, сапом од топуза, шћера мене за
њему одмах на ум паде ће су с' један другом завјерили: ђе се један у невољи нађе, да му други у помоћи буде; пак потеже дизгене Шарину, самур-калпак на чело намаче, те састави самур и обрве, а потеже сабљу оковану, на Богдана погледа
нађе, да му други у помоћи буде; пак потеже дизгене Шарину, самур-калпак на чело намаче, те састави самур и обрве, а потеже сабљу оковану, на Богдана погледа попреко.
“ Скочи Марко на ноге лагане, обрну се и два и три пута, сав се чардак из темеља тресе; па потеже сабљу зарђалу, ману сабљом здесна налијево, те он Мини одсијече главу, па повика из грла бијела: „Сад навал'те, моја
Арапине из приморје са бијеле куле: он с' обуче у рухо господско, а припаса сабљу оковану, па опреми сиву бедевију: потеже јој седмере колане, заузда је уздом позлаћеном, па привеза чадор у теркију, и са стране тешку топузину; кобили се на
“ Па потеже тешку топузину, њоме лупа цареве дворове, сасу њему стакла у пенџере. Кад се царе виђе на невољи, даде њему цуру на
од курјака, а на главу калу од курјака; па припаса сабљу оковану, јоште узе копље убојито; и он сиђе у подруме Шарцу, потеже му седмере колане; па наточи један мијех вина, објеси га Шарцу с десне стране, а с лијеве тешку топузину, да не крива