Радичевић, Бранко - ПЕСМЕ
пред собоме зверје; А кад дође време за јунака, Свак појаха свога коња лака, Па заједно, драги сине мој, Потекосмо у крвави бој. Кад иђаху до два побратима, Јад носаху вавек злотворима.
Петровић, Растко - ПЕСМЕ
дакле, само линије, Ја се никада нећу истрошити у казни; Већ, као река својим целим током из планине, Тако духом потекосмо одједном из матере, Тело нам само прва брана коју гонимо Снагом што стално за њим надолази.