Сремац, Стеван - ПОП ЋИРА И ПОП СПИРА
Опет подужи и досадан пут. Киша престала. Пера Тоцилов је потерао мало боље коње, који су се у чарди довољно одморили. Већ се види ченејски торањ, ал’ је далеко још до Ченеја.
Црњански, Милош - Сеобе 2
А Павлове братенце потерао је у њихова, нова, места определенија. Мајор Јурат Исакович, и прве класе лајтнант Петар Исакович, чекали су само
“ Одмах затим присетио би се и потерао. Кроз сат, два, тле је постало сасвим суво и песковито, па су одмицали брзо. Већ пред подне били су од Раба далеко.
Павле није могао, ни да га задржи, ни да пође за њим. Него је узјахао и потерао коња у гомилу официра, која је уседала пред Командом и окупљала се, око екипажа Костјуриновог.
Црњански, Милош - Сеобе 1
Последњег, Исаковичевог слугу Аркадија, ухватише тек усред бела дана, већ у близини логора. Био је потерао крмачу, везавши је за ногу. Мирно, тепајући јој и певајући кроз нос, штуцајући гласно целим путем.
је, те ноћи, збиља, улазио у село, на другом крају, говорећи, кроз нос, покаткад, понешто, својој крмачи, коју је био потерао још од Печуја.
Сремац, Стеван - ПРОЗА
Дигла се у том иначе мирном дому већа галама него да си потерао читаво туце жена у апс. Јован је имао неку чудну нарав у пићу; дође му, тако, у том стању, па хоће шлифовану чашу да
Радичевић, Бранко - ПЕСМЕ
Јуначку би т' рану целивао, На освету тада се дигао, Доватио мача пламенога, Потерао би тог убицу твога: Па ол' би двој'цу'скрио тај гроб лађан, Поред брата лежô братац млађан, Ол' би певô крваво
Серашћере био је од заде Своје војске сагледао јаде, Потерао своје соколове, Јањичаре, цареве синове: „Јала, децо, турске перјанице!
Ћосић, Добрица - КОРЕНИ
Тада је ово и почело... Осрамоћен пред самим собом, потерао је коње дале, да побегне од себе, да у јурњави по мразу растури јад и мамурлук непроспаване ноћи, да му ветрови
Петковић, Новица - Два српска романа (студије о Сеобама и Нечистој крви)
између двеју последњих реченица открива невидљиву разлику између првих двеју идентичних: оба је пута Вук Исакович потерао свога коња кроз празнину (као што је и два пута угледао бескрајни круг са звездом), али је једном кроз празнину отишао
Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 2
Топал ваздух ме је запљускивао по лицу. На видику се указаше неке куће. Добро је. То је село Струпино. Потерао сам коња још брже. Куће су кровињаре, облепљене блатом. Украј зидова белели се шатори неке позадинске команде.
Опсовао сам га, гадно, као да ми је он нешто крив и потерао даље. Подилазим под Катунац. Случајно подигох главу, па ми се учини да његовој висини нема краја.
Окренуо сам коња и, полуокренут на седлу, довикнуо возару: — За мном! Потерао сам трком. Иза мене ваљали су се вратоломном брзином топови и каре. Кроз село смо пролетели.