Ранковић, Светолик П. - СЕОСКА УЧИТЕЉИЦА
Разлеже се очајан, панички, самртнички врисак и одјекну далеко потесом кроз глуху ноћ, али га нико од људи не чу, само пси од крајњих сеоских кућа залајаше, па, кад не чуше ништа више,
Са вама говорим и гледам вас, а мислим о другоме... Не могу, не задржавајте ме!... И она оде. Путује потесом, шумом, прелази бистре планинске поточиће, а не види и не чује ништа... Од синоћ јој се нешто преокренуло.
Ранковић, Светолик П. - ГОРСКИ ЦАР
Кад се одмакоше подоста, Вујо га заустави. — Е, сад морамо да се подвојимо: ја ћу сад лево, долином и потесом, а ти хајде тако право, док не изиђеш на саму косу ; онда окрени све косом право мојој кући, али жури што више можеш,
Коста већ беше измакао путом, па ће, кад пређе поток, да удари потесом, а Ђурица прескочи врзину и брзим кораком оде низ поток...
Ђурица тек сад опази, да туда воли сеоска путања, која прелази преко потока, и спаја село са потесом. Саже се под један трн и стаде да чека.
За један часак Ђурица се спусти са високе планине и удари реком, која тече кроз потес кленовички. Потесом се растурили његови сељани, па раде журно као мрави, а он застане, те разгледа једну гомилицу, позна свако лице у њој,