Ранковић, Светолик П. - СЕОСКА УЧИТЕЉИЦА
По потесу блиста се бистра роса, мирише свеж ју трењи ваздух, прелећу велика јата грлица, спремна за одлазак, а доле у трњаку, ја
свуда их виђаху сељани усамљене, обично пред вече: и на реци, и у шумици, у потесу по необраној кукурузовини, сви се смеју, праве шалу на рачун Гојков...
И он, обучен и обувен, тресући се од грознице, изиђе из куће и пожури низ сокаке право потесу... Одједном, на улици, код последњих кућа, изиђе пред њега нешто шарено и необично лепо... Гојко се стаде прибирати...
Ранковић, Светолик П. - ГОРСКИ ЦАР
Сељани се разиђоше брзо, да јаве новост другима што раде ту у потесу. А Ђурица весео, радоснији но икад, пође даље реком, застајући понегде да разгледа шта се ради по њивама.
— Не брини, прећи ћемо — одговори Ђурица, па сви троје убрзаше корак. Кад стигоше потесу, беше већ свануло. Сад се морало ићи чистином, јер поток, кривудајући кроз њиве и ливаде, не имађаше ко ритом ни шибља