Црњански, Милош - Сеобе 2
У њиховим побунама, док су били у Потисју, било је већ неколико мртвих, и неколико кућа било је срушено. Трифун се, сиромах, надао да ће се избећи још веће зло,
Трифун се, сиромах, надао да ће се избећи још веће зло, кад се са њима пресели у диштрикт милитарни, у Потисју, али су они, ето, почели да бивају, опет, онакви, какви су били у Срему.
А те привилегије су оглашене добошем, и по селима, па их и његова худа сиромаш зна. Оглашене су по целом Потисју и по црквама, па се сматрају као светиња.
Док су те селидбе биле дозвољене, док су биле као нека грозница, која је обузела била сав диштрикт у Поморишју и Потисју, и госпожа Кумра била је за тај одлазак, којекако.
Те селидбе су, тог пролећа, биле учестале, у Поморишју и Потисју. За неколико талира Марије Терезије, могла се, код тих трговаца, купити кућа.
сваком откуцају срца, да са њим, у Росију, иду многи – и братенци, и сератлије Трифунове, и читава села у Поморишју и Потисју. Сад је осећао да полази сам самцит. Пред зору, пред полазак, дуго се прао и пиркао.
је, сем тога, стално мислио на оне, који за њим иду, а који још чекају, тамо, у доњем и горњем Срему, Поморишју и Потисју. Господин Георгије није о томе бринуо. Господин Георгије гледао је своја посла.
Живети, како се дотле живело, у генералату Темишвара, и Потисју, није се више могло. Није то било досадило само њима, Исаковичима, много се хиљада народа на одселеније у Росију
су већином били млади људи, лајтнанти, корнети, фенриси, без жена, сами, и кад су имали жену, јер су је остављали у Потисју, Поморишју, док они у Вијени пас добију. Ти његови земљаци, о Исаковичу, нису мислили лепо, а њихове жене, још мање.
Има курви у Потисју, али их нема у Поморшију, ни једнога. Сви се селе који су се Шевичу уписали. А његова Махала сад само пева и виче, а
Док се то одигравало у Поморишју и Потисју, хунгарске власти и хунгарски сталежи чак су и ликовали. Повратак тих провинција под власт хунгарску, по члану бр.
Викао је: „Људи црква јесу, а црква у којој се Богу служи, зидине!“ Тај урлик су, после, прихватили, по свим селима у Потисју, где су год они, који су се селили у Росију, били у већини, па је било белаја.
Црњански, Милош - Сеобе 1
полазак, а нарочито кочије и коње и слуге његовог брата Аранђела Исаковича, трговца познатог по целом Подунављу и Потисју, по богатству.
Требјешанин, Жарко - ПРЕДСТАВА О ДЕТЕТУ У СРПСКОЈ КУЛТУРИ
Ђорђевића, на питање како се дете зове, каже се: „Сит певати, гладан плакати.“ Према писању истог аутора, у средњем Потисју, кад се не држе деца, па се роди син, онда се мајци не казује детиње име, а и она сама се труди да га кроз цео свој