Десница, Владан - Прољећа Ивана Галеба
Или их се сјетимо у великим размацима, блиједо и без особита одјека у нама, а и то најчешће тек на какав вањски потицај.
удеса, догађа да најосновније наше истине спознајемо из истини супротних тврдња и оцјена наших ближњих, и ја сам први потицај за откриће моје битно моралистичке природе добио из уста оних који су ме означивали као ларпурларисту.
Прилично ми је прихватљива мисао да је основни, или бар најглавнији потицај на писање тежња за „ослобођењем ”. И да то важи не само за оне велике, за списатеље: од ранга, него, можда, још и
У тој сујети ваљда лежи језгра сваког умјетника и крајњи потицај сваке умјетнссти. Вјероватно свака умјетност почиње из сујете. — Не бих се сложио!