Глишић, Милован - ПРИПОВЕТКЕ
Ти већ знаш... Ја, збиља, да ли си ти понео и оно? — упита капетан Ђуку мало потише да не чује кочијаш. — Је ли главу?... — упита опет тако исто Ђука. Капетан климну главом да јесте. — Понео сам...
— Ама ја вам рекох — поче поп Стеван мало потише — видећете да нећемо добро проћи, а иде Свети Илија! — Нећемо ја! — прихвати неки Јован травар из горњег краја.
Ћипико, Иво - Приповетке
— прекиде Тома и сумњиво гледа у Илију. — Гледај, причиња се, а сјећа се, очију ми! — вели потише, оборивши очи. Илија се диже и, не рекавши ни речи, изиђе в куће. —Касно је! — понови Павлова жена.
Ћипико, Иво - Пауци
Он одлучи да се заузме да све буде учињено по његовој вољи. Диже се и зовну сусједа настрану, те му потише рече да се не брине, да ће он говорити са жупником. — Нека с вама пође и Јуре! — опази наглас сусјед.