Употреба речи потиштени у књижевним делима


Милићевић, Вук - Беспуће

упила, да је она добродушно понавља жамором својих таласа, да и она воли своје обале које вјечно обдјелавају њезини потиштени унуци, да би она можда друкчије текла, кад не би, једне године, чула ударање српова и пјесму жетелаца. Ко зна . . .

Ћопић, Бранко - Башта сљезове боје

Можеш му се повјерити отворено и без зазора, као најрођенијем. Кад је умрла дједова баба, Милица, потиштени старац дуже времена налазио је себи разне послове све негдје подаље од куће, да је људима с очију.

Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 2

И они се радују. Сви су као препорођени. У биваку прилазе послужиоци и тапшу коње. Не осећају се више потиштени, јер увиђају да ми сада постајемо организовани, и да има неког ко се стара и о нама.

Ћопић, Бранко - Орлови рано лете

— Она ту иде мјесто њега, а умјесто њега добиће и батине. Потиштени Стриц жалио се капи сасвим озбиљно као да је поред њега жив живцат Јованче: — Сад нам не гину батине ко киша небеска.

ИИИ Десетак дана послије објаве рата друмовима почеше да наилазе гомиле разоружаних војника. Пролазили су, потиштени, распасани и обрадатили, а на сва питања само су безнадно одмахивали рукама.

Copyright 2024 Igra Recima Политика приватности