Нушић, Бранислав - ПОКОЈНИК
Читав интервју. СВИ (прибијају се око Новаковића): Читајте, читајте!... ЉУБОМИР (одвојио се, сада потиштено, али ипак прати ток читања).
Ћопић, Бранко - Башта сљезове боје
— Коњ, кобила, то ти је иста ствар. — Иста ствар? — понови дјед потиштено. — Ма шта је теби, стари? — зачуђено ће брадоња дижући поглед с блока. — Шта ми је, шта ми је?
Још је сва твоја срећа што си тур подашио кожом. — Вала ми не користи да сам ударио најдебљи плех — потиштено признаје Џакањ — Група Е? О, јадна мајко!
Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 1
Сретамо рањенике који причају да се код Шапца воде очајне борбе, да има много мртвих и рањених... — Наравно — вели потиштено Милутин — тамо гину, а ми да повадимо очи око једне пређице...
Ћосић, Добрица - КОРЕНИ
Сад то видим. — Чим није јавио, неће ни доћи. Нека испрегне коње — потиштено рече Милунки, Симкиној мајци. Она стоји с рукама на леђима, повијена и строга. — И ти ћеш да ме надживиш. Да сам млађи.
Олујић, Гроздана - СЕДЕФНА РУЖА И ДРУГЕ БАЈКЕ
Ој, како се узбуђивао сат спомињући Принцезу! Како грозничаво, помицао казаљке! Како потиштено ћутао покушавајући да се сети њеног лица и младића који јој га је с ружом поклонио! — Гле, какав јахач!
— Како си чворноват! Како ружан! Зар је чудо што си као нежења остарио? — трепери брезица лишћем смејући се а орах потиштено сагиње главу. Лепотица је бреза, сребрнаста у пролеће, златна у јесен, има права на мало дужи језик!
Ћопић, Бранко - Орлови рано лете
Ко ли је то писао, ко ли се то шуљао по њихову логору? — Шта да радимо, откривени смо? — потиштено упита Стриц обраћајући се Јованчету.
Па ипак је куја и унутра ђипала и урлала да је врећа све поскакивала. Смири је најзад сам Николица који потиштено викну: — Престани, Жуја, заробљени смо!
Само се кроз дрвеће нејасно бјеласала некаква безоблична гомила, незнана њихову оку, никада дотле виђена. — Рат! — потиштено се јави пољар. Рат!