Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 1
Моје су ципеле тупо одјекивале према лупи поткованих војничких чизама. Гледајући онај правилно „упаркирани“ челик, она строга лица, слушајући одсечне команде, имао сам
Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 3
Мрак је и ништа се није видело. Пипајући дохватио сам кревет и сео. Изван земунице чуо сам ударе поткованих цокула наших војника, који су некуда одлазили. Сигурно сада поседају ровове. Опет ме мучила осамљеност.
Помлати Бугаре... Псују га на сва уста... Уз дрвене степенице чуо се удар поткованих чизама. Врата су се нагло отворила и ушао је Коста „Турчин“. Пришао је у ставу „мирно“ капетан Бори и поздравио.
капетана Раце. Обори! — раздера се изненада Бора. Уз степенице се ваљало нешто тешко. Чуло се лупарање поткованих чизама, неки удари, стењање, узвици.
Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 2
“ — обилазимо бивак и тада би одјекивао туп удар поткованих цокула: трап, труп, трап, труп... После подне опет то исто, колико да се војници не улеже.
Војници су маршовали у колони двојних редова и оштар удар поткованих цокула одјекивао је сложно. Тек изван вароши пошли смо „вољним“ кораком. Ваздух се притајио.
— потпуковник Петар се подбочио и замишљено климну главом. Преко камењара чуо се ужурбани бат поткованих цокула. Пешаци су грабили узбрдо. Непријатељска батерија пратила их је у стопу.