Радичевић, Бранко - ПЕСМЕ
Хеј Турчине, куд си се нагнао? Та већ те је ђаво потковао! Ману мачем војвода Милета, Дочекао Нетен-бега клета. Ој Турчине, лоше си срећице, Испаде ти сабља из деснице!
Кнежевић, Миливоје В. - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ УМОТВОРИНА
Он је и у вражје сватове био. Подметнуо би под вола ждријебе. Понесен па испуштен. Попио би и божју кишу. Потковао би и ђавола на леду. По свили уводи, а по трњу изводи. Просејан и на ситу и на решету. Расте му перје.
Ђурић, Војислав - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ ЈУНАЧКИХ ПЕСАМА
Вели њојзи болани Дојчине: „Анђелија, моја вјерна љубо, је л' ми побро дора потковао?“ Писну Анђа како лута гуја: „Господару, болани Дојчине, бог убио твога побратима!
своме, побратиму Петру налбантину, он дозивље свога побратима: „Изиђ', побро, да ти потков платим, што си мене коња потковао, потковао вересијом дора!
Петру налбантину, он дозивље свога побратима: „Изиђ', побро, да ти потков платим, што си мене коња потковао, потковао вересијом дора!
“ Проговара Перо налбантине: „Побратиме, болани Дојчине, нијесам ти дора потковао: ја се, брате, мало нашалио, Анђелија љута и проклета, она плану како ватра жива, па одведе некована дора“.