Употреба речи потковице у књижевним делима


Глишић, Милован - ПРИПОВЕТКЕ

нити се возио на лађи за атер бифтека, али се на најјачој цичи купао свако јутро у хладној води, ломио прстима коњске потковице за опкладу, па чак учио и српски, и, после дугог учења, једва научио неколико речи, па и то сакато.

Сремац, Стеван - ПОП ЋИРА И ПОП СПИРА

секли крила гускама, да не прелећу у комшилук, — и два грдно велика ексера, — и тучак од неког малог авана, — и парче потковице, и пола »штогла«, — и опет му ништа не помаже, он тера своје.

Капор, Момо - НАЈБОЉЕ ГОДИНЕ И ДРУГЕ ПРИЧЕ

Мумлао на оним местима песме где не знам речи. Возио полако крај слупаних кола из којих су односили мртве. Куповао потковице на сточним вашарима, за срећу.

Седео је бахато, окружен својим друштвом у поретку потковице. Препозна им истог часа карактер; сировост, безнађе и досада гладна насиља осећала им се у сваком покрету; у

Ћопић, Бранко - Башта сљезове боје

био поред мене, сасвим близу, и не знам ко је од нас двојице шапутао Лоркине ријечи пуне језе: „Црни су им коњи, црне потковице.

Симовић, Љубомир - ХАСАНАГИНИЦА

Како то — оде? Опет га нисам чула. Какви су му то коњи, кад се не чују? Ни глас, ни звекир, ни потковице на калдрми... Боже ме прости, ко да ти је магла била у гостима... Шта сте толико до ово доба, дина ти?

Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 1

Онда нареди да један војник остане поред коња док не липше. Узјахујући, добаци војнику да не заборави потковице. Макар штогод. Пук је стигао у Ваљево у први сумрак.

Командант притрча реци, удари коња корбачем, његов се белац изви, потковице свитнуше и коњ се дочепа друге обале... Мој коњ угледа јаругу, па диже главу и несигурно уситни ногама.

Ћосић, Добрица - КОРЕНИ

Из сокака с подигнутом секиром истрча сељанка, лице јој се завезало у чвор и стисло у потковице вилица, па без речи јурну на војнике, ови се распршташе, њена секира полете и зари се у снег; жена застаде тражећи

Миланковић, Милутин - КРОЗ ЦАРСТВО НАУКА

Она је састављена, као што видите, из једног јаког перманентног челичног магнета у виду потковице, образованог од ламела, положених једна на другу, а који се, помоћу ове рукатке и ових зупчаника може врло брзо

Тесла, Никола - МОЈИ ИЗУМИ

На другој години студија добили смо Грамов (Грамме) динамо из Париза који је имао пљоснате магнете у облику потковице и жицом намотану арматуру са комутатором. По прикључењу су се показивали различити струјни ефекти.

Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 3

— Кидиши! — раздра се „Фикус“ и спусти руку. Звизнуше корбачи, затакараше коњске копите по друму, свитнуше потковице, и цела се маса изгуби у облаку прашине. Разрогаченим очима посматрали смо вихор, који је летео у правцу вароши...

Али Сима „Јаребица“, занесен покретом, није ништа видео до светлуцаве потковице онога коња испред себе. Сергије и Фјодор ударали су корбачима своје коње да би престигли јахаче те нису ни мислили на

Чајкановић, Веселин - РЕЧНИК СРПСКИХ НАРОДНИХ ВЕРОВАЊА О БИЉКАМА

и са њима начинио савез, али у исто време, као да ничега није ни било, они се магичним начином терају (јер се од потковице, и од метала уопште, а нарочито гвожђа, плаше демони: отуда, на пример, пропис да се лековита биљка не сме вадити из

Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 2

Са ових коња што леже скидају потковице. А кад пођосмо, покушаше животиње да се саме дигну, и гледају нас жалосним погледом, као да моле.

Сремац, Стеван - ЗОНА ЗАМФИРОВА

?... Ама знајеш како бе’у цврсте и јаке путине, па ем сас потковице! Донесо’ ги дом и дадо’ му ги, и он ги узе! Ама — ете саг ми долази у памет — узе ги кучиште, ама ме не целива у руку

Зар татко ти чорбаџија први у чаршију и код влас’ и при официри и инџилири, па може да носи путине с потковице, а ти не можеш!? Море ће понесеш, па како селска невеста ће ги обучеш и одиш у њи.

“ Е, зашто нећеш? — „Не могу“, рече. — Зашто не можеш? — „Не могу, рече; трупам, рече, сас оне пусте потковице ,како стари мезулџијски, рече, коњ!“ Е, куд се научило теја речи да збори?!

Copyright 2024 Igra Recima Политика приватности