Максимовић, Десанка - ТРАЖИМ ПОМИЛОВАЊЕ
калуђерске, челенке и токе, женске копче и пасове од сребра, мреже рибарске, зарђало сечиво српа и косе, сломљену потковицу, или само срмену иглу иња, и шкољку росе, да не утаји, да цару носи као да је нашао прегршт злата.
Радичевић, Бранко - ПЕСМЕ
Глава мисли, срце се осмева, Па од пусте милине попева. Момче ити својему коњицу, Удара му тврду потковицу, Бије, кује, наоколо с' ори, Плочу кује а уз потков збори: „Тврдо гвожђе, буди тврде вере, Немој мени учинит
Матавуљ, Симо - БАКОЊА ФРА БРНЕ
Скочити из бачве то је примного!... А Букар каже да њихов ковач може рукама сломити коњску потковицу!... Па зар нису ти Буковичани змајеви? Е, јесу брате! Ма ћу и ја да скочим на коња, у трку, па ма оби ноге сломија!...
Њему је као од шале прескочити трупачке најбољег коња, или скочити из бачве у бачву, или сломити потковицу, или погодити из пушке гдје оком назрије. — Богами, брате, он је прави Срб! — рече један кнез ришћанин.
Ћосић, Добрица - КОРЕНИ
Стресла се: да није зора? Пожурила је са набрајањем грехова. ...Излизану воловску потковицу подметнула на вагу кад је мерила свеже жито и ракију коју су куповали сељаци. Колико пута? Много.
Миланковић, Милутин - КРОЗ ЦАРСТВО НАУКА
окренутог потковичастог магнета налазе се, учвршћени на овом непомичном оквиру, оба индукциона калема, натакнута на потковицу од меканог гвожђа. Када се челични магнет стави у ротацију, кроз ове калемове почну да теку индуковане струје.
Чајкановић, Веселин - РЕЧНИК СРПСКИХ НАРОДНИХ ВЕРОВАЊА О БИЉКАМА
Уочи младог уторника врачара однесе под какав г. у пољу малу погачицу, вина, воде, соли, цвећа, коњску потковицу и клинац, и заклиње демоне на г.
Ђурић, Војислав - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ ЈУНАЧКИХ ПЕСАМА
моја снахо мила, ја не кујем коње вересијом; да ми дадеш твоје оке чарне — да их љубим док се побро врати и док мене потковицу плати”. Анђелија лута и проклета, она плану како ватра жива, па одведе некована дора, те доведе болесну Дојчину.