Матавуљ, Симо - УСКОК ЈАНКО
Ваздух утоли, баш као да се смркло међу вишњом цибрином и љутом цичом што му се поткупила. Небескијем сводом шеташе пун мјесец, расипљући кроза тишину своје блиједе зраке.