Употреба речи потмуле у књижевним делима


Илић, Војислав Ј. - ДЕЧЈА ЗБИРКА ПЕСАМА

8 Мртва, пуста поноћ, нигде жива знака! Само каткад сова крикне и полети, Преплашена можда од румена зрака, Од потмуле лупе и песама свети'...

Илић, Војислав Ј. - ПЕСМЕ

Мртва, пуста поноћ, нигде жива знака! Само каткад сова крикне и полети, Преплашена можда од румена зрака, Од потмуле лупе и песама свети'...

И она, уморна тешко, сад к небу подиже руке, А ветар, у томе часу, пронесе потмуле звуке, Налик на звуке звона. Олуја страшна се диже, Но удар црквених звона до њених ушију стиже, Кô тежак, громовит

Секулић, Исидора - Кроника паланачког гробља

Купио ју је он сам, од уштеђеног џепарца. Свирао је на два начина: или извлачио оне нечисте, потмуле, тужне тонове који сећају на гитар; или сецкао брзо, све брже, у ритму игре и подврискивања.

Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 2

Потпуковник Петар тужно климну главом. Остали су ћутали. Потмуле експлозије разлегале се из Обилићева. Путем пролазила раздражена гомила. Неки одступали, други се враћали.

Copyright 2024 Igra Recima Политика приватности