Јакшић, Ђура - ПРОЗА
Имаћемо у изобиљу барем за пет-шест дана; али, Грлице, онај лончић мораш разбити!“ додаде некако потмулим гласом. „Нећу ништа да те подсећа на срамне намере онога неваљалца!...“ После се диже и одреши врећу.
“ Он се тужно осмехну и некако потмулим гласом ми одговори: „Спремам се, као што видиш, у лов... Могу те пратити, ако хоћеш, чак до Лукова, не марим да седим
Ћопић, Бранко - Чаробна шума
Причо је старим потмулим басом о доброј риби са људским гласом. На коме мору, познато није, уз оток неки залив се крије, од страшних бура
Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 1
Онда људи запну још јачом жестином, као да би хтели да заглуше своја чула потмулим ударима пијука. Мало после опет застану, слушају и све им се чини да познају глас...
Васић, Драгиша - САБРАНЕ ПРИПОВЕТКЕ
утисака, да има махнитих момената насмрт важних у животу човека кад он, гоњен мрачним и слепим неким нагоном, потмулим радом неких сила које не познаје, ни сам не знајући шта се то с њим догађа, везује и одлучује своју судбину за некога,
Десница, Владан - Прољећа Ивана Галеба
Замишљао сам као да је њен прилазак најављен потмулим ударом гонга негдје у његовој нутрини; и чисто сам напрезао слух не бих ли се и ја окористио којим изгубљеним титрајем.
Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 3
— Виве ла Руѕѕіе! — добацивали су Французи. Гласови људи на разним језицима, измешани са пискавим звуцима трубе и потмулим ударцима добоша, сливали су се у општи, раздрагани шум, од чега су лице и очи сијали.
Лесковац, Младен - СТАРИЈА СРПСКА ПОЕЗИЈА
У сну јој се приказало Сабља-момче, сахрањено У мртвачком огрталу, Па је њојзи говорило Гласом шупљим и потмулим: „Заклетве се твоје сети, Заклетва је погажена Срцу немир, души пак’о, А у часу умирања Ко с’ обрече под