Употреба речи потмулих у књижевним делима


Тешић, Милосав - У ТЕСНОМ СКЛОПУ

Ја чујем жамор ушима смиља: ни тајне споне потмулих сила, ни плаха вода, ни ватра жива не знају тајну мојих тамнила. Из срца Оца кроз срце Сина цвати ми, цвати Роѕа

Ивић, Павле (са групом аутора) - Кратка историја српске књижевности

Песник ноћи, потмулих тишина, стрепњи пред непознатим, Јакшић је у својим родољубивим песмама грмео гневом против туђинских освајача и

Copyright 2024 Igra Recima Политика приватности