Јакшић, Ђура - ПРОЗА
Тек кад сам му приметио да ће му се мајка за њиме у бригу бацити, он се тужно осмехну. „И теби сам досадио“, рече потмуло. „Е па збогом, побратиме, ја одох!
Васић, Драгиша - ЦРВЕНЕ МАГЛЕ
Чак сам се бојао оне радости и са зебњом је очекивао. Јест нашто се варати? У целој природи осећам нешто потмуло. набујало, надошло и сочно што улива неки грозан немир и сав ваздух као да је пун крви и пене.
Црњански, Милош - Сеобе 2
Страх, који је осећао, потмуло, да ће са њом да се стрмоглави, у мрачну долину Ондаве, која је била, доле, у све већој дубини, престаде, кад виде
Матавуљ, Симо - УСКОК
Коњаници сјахаше. — Онај што први одјаха, то ти је Ислам-бег! — рече Марко потмуло, али сва дружина чу. — Је ли оно, је ли? — запита Крцун комешајући се. — Не пренагли, Крцуне, но слушај мене!
Ћопић, Бранко - Башта сљезове боје
— А ти се никад не ожени, а? — оте се дједу послије дужег ћутања. — Никад! — потмуло одвали гост, као да затрпа посљедњи пролаз куд би могла проћи ријеч и жив човјек.
Станковић, Борисав - ИЗ СТАРОГ ЈЕВАНЂЕЉА И СТАРИ ДАНИ
— Дом! — викну он потмуло и гурну те тако силно да ти посрну пригрливши дете и умало што не паде. — Дом! Немаш ли кућу, него код ону стару
Петровић, Растко - ЉУДИ ГОВОРЕ
Одједном страховит крик, пењући се и спуштајући, звук сирене, прелете преко језера. Има доста времена да су потмуло у ушима сви елементи из којих је састављен. Као у музици где се одједном среде у један вапијући глас.
Илић, Војислав Ј. - ДЕЧЈА ЗБИРКА ПЕСАМА
У НОЋИ За даљна брда бели дан се скрива, И тавне ноћи повија се сен; Дубрава нема, к'о да вечност снива, Потмуло хуји...
Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 1
Једна муња свитну, па одмах потмуло загрме. Топови су трештали... Срца су дрхтала, а и земља под нама као да је стењала...
Рекоше нам да се село зове Узеће. Тада баш, негде десно и у даљини, одјекнуше потмуло пуцњи топова. Певци закукурикаше. Била је поноћ... Маршујемо цео дан И ову ноћ.
Отворених очију бленем у мрак и слушам откуцаје фронта. Сваког момента се чује пуцањ, даље или ближе, који се потмуло преноси преко равнице.
Домановић, Радоје - МРТВО МОРЕ
Док се дотле разлегаше кукњава и лелек, или се чујаше потмуло стењање, он сеђаше непомичан. Ћути само и мисли. Неки доле угрувани и расрђени почеше га и псовати, али се он ни на то
Ранковић, Светолик П. - ПРИПОВЕТКЕ
А у звонари забруја и потмуло, те као оштар нож прободе тај глас груди Маркове. Он ослушкиваше још, не верујући ни своме слуху.
Болесник чује како једни упадоше у ћелије манастирске, а други у кухињу. Опет врисак, смех и неко потмуло гунђање. То се, без сумње, јавља игуман немилим гостима. — Хеј, вина овамо! — Калуђеру, кољи јагањце!
Тајац се продужи неколико минута... — Шта ?... Не може бити !? — зачу се некакав оштрији глас, а за њим потмуло игуманово гунђање: — Идите, ако не верујете, па видите...
Пандуровић, Сима - ПЕСМЕ
Нас предводи прошлост, будућност и нада Тамо где већ пљушти киша оштрих зрна, Где потмуло грми страшна канонада, И застава смрти лепрша се црна; Где злокобни јарам још робове тишти, А земља од кише и од
Грми задњи одјек, потмуло и дивље, Борбе што се с мржњом и очајем води, Док у мраку будно, све живље и живље, Дише стара земља у новој
Матавуљ, Симо - УСКОК ЈАНКО
Сердареве руњаве груди надимаху се и слијегаху силовито. Више одједном потмуло је јекнуо. У један мах сав унутрашњи јад његов скупи се, зар, уједно, па одуши у снажном уздаху, као што би рањен лав
У један мах те прекрштене руке замахаше, у један мах сви нагоше пут оружја, грајући потмуло, као што зима на снијег тутњи. „Мир — и на мјесто!“ загрми Владика дигнувши високо крст.
Станковић, Борисав - ЈОВЧА
ЈОВЧА (сруши се преко прага собњег, потмуло јечећи). Пауза. Доле у кујни и на прозорима гаси се светлост. Позорницу осветљује само млаз светлости озго из собе,
Ћосић, Добрица - КОРЕНИ
Умрла... Умреће и он. Шта би она имала од тога да јој сврати на гроб? Наружи му се лице, зажмури, потмуло јекну. Шта он то хоће са собом? Зашто лаже себе?
Кад остаде сама, на њу нагрну мека гомила тишине. Лице јој смирено и замишљено, а смех потмуло одјекује у њој. Нисам смела то да учиним. Још не треба ништа да знају.
Велмар-Јанковић, Светлана - ДОРЋОЛ
и касном јесени 1806. године. Изгледа да се сећа само годишњих доба: расцветалих јоргована, потмуло страсних, у разглављеним сеоским двориштима, отежалих, силних звезда у августовској ноћи над Авалом и Врачаром, после
Васић, Драгиша - САБРАНЕ ПРИПОВЕТКЕ
дувају у смрзнуте песнице и сецују, а крупан снег пада те цврче пахуљице по ватрама, алачу оџе са џамија, док у даљини потмуло грме тешки топови, и зјапе под шатором раскопчане чакшире Ресимићеве.
Густа и одвратна магла понова притисну. Потмуло, у даљини, грмеле су хаубице. ЧАСТ У великој и угодној соби Есад-пашиног конака у Тирани, поред камина где је
Ранковић, Светолик П. - ГОРСКИ ЦАР
А под њима се вијуга стари и седи Дунав, ваљајући на моћним плећима безбројне ледене санте, чији се лом и суморно потмуло шуштање проноси бесним ветром, те улева усамљену срцу још већи страх, још тежи бол...
Како стаде пред врата, удари снажном песницом по њима... Врата се затресоше, а ходник потмуло одјекну... Не чу се никакав други глас... Она удари још јаче...
Божовић, Григорије - КОСОВСКЕ ПРИЧЕ
Али га Спаса достојанствено погледа и поздрави руком. Харамбаша га пресече очима и поче потмуло турски: — Шта си хтео, бре? — Да се браним, ага. — Чиме?... Пушком?... Каурска главо неразбрана!...
Краков, Станислав - КРИЛА
Одједном звечање, тутњава. Нешто се тешко ваља њима на сусрет. Сламом увијени точкови топова потмуло тутње по камену. Омичу се и звече копите коња... — Остављају нас саме... топови одилазе...
Чуло се шиштање и хркање заспалих. Ноћ је мирна. Ни једног пуцња. Само доле крај језера потмуло тутњи. — Не волим ову тишину. — шапће округли капетан Буда ађутанту, који крај њега лежи. — Ово нешто значи.
Кочић, Петар - ИЗАБРАНА ДЕЛА
— викао је Реља поиздалека. — Идем, идем — чинило се старцу да чује дјетињи глас. — 'Ајде, роде, 'ајде! — мрмљао је потмуло Реља, подмећући пркосно своја гола, раздрљена прса немилосрдном и неодољивом шибању планинских љутих вихора.
Уђосмо у авлију. Нигдје живота. Мртва, дубока тишина. Све пусто, суморно, тешко. Само негдје у пчелињаку брује потмуло и уједначено пчеле, и тек каткад по једна, по двије прозује покрај нас, па их нестане иза дрвених, укочених стаја,
Сва су звона вјешто била повезана једно за друго. Он стао, па љутито вуче за конопац, а звона циче, јече и потмуло се разлијежу. Остави авлијска врата и стаде отварати стаје мумлајући нешто кроз зубе.
— Какав је да је, наш је! Драг нам је. С ону страну цркве чуше се промукли гласови, одјекнуше потмуло кроз цркву, разлише се и тихано, дрхћући изумријеше у врховима четвртастог звоника и обло сведеног кубета.
Јакшић, Ђура - ПЕСМЕ
Не миче се листак, шума не шумори, Мрка поноћ прети мркој пустој гори... Па и Млава пуста уздише потмуло, Да се не би њено уздисање чуло. Сама у свом страху природа се грози, Страховите тајне нема поноћ носи...
Ненадић, Добрило - ДОРОТЕЈ
Док грмљавина далеко одавде, иза неке накострешене планине, на западу или истоку, потмуло тутњи а небо пламти од удаљених муња, напрежем мозак, измучен, измрцварен, туп, не бих ли по везао смушене неке слике
Илић, Војислав Ј. - ПЕСМЕ
1885. У НОЋИ За даљна брда бели дан се скрива, И тавне ноћи повија се сен; Дубрава нема, кô да вечност снива, Потмуло хуји...
Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 2
— рече одлучно потпуковник Петар. Онда заћута. У даљини блесну нека ватра и махнита експлозија запара ваздух, па се потмуло одби са урвина планинских... Као сигнал да сада треба да отпочне уништавање. Потпуковник Петар проговори: — Чули сте!
Противници се бесомучно даве, потмуло ударају, саплићу и по десетак их се ваља на гомили, док околна маса урла. Група војника посматра побеснеле играче и
Ћопић, Бранко - Орлови рано лете
Из даљине се чује потмуло брујање. Мачак први скаче на ноге. — Авион! Хука мотора све је гласнија. Одједном се, ниско изнад бријега Лисине,
— Правили су га по ноћи па је зато тако испало! — објешењачки дочека Ђоко Потрк. Потмуло али све ближе споља се чуо прасак пушака. Непријатељ је продирао у Прокин гај.